Иктисодиёт назарияси фани



Download 1,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/72
Sana22.02.2022
Hajmi1,77 Mb.
#111955
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   72
Bog'liq
iqtisodiyot nazariyasi maruzalar matni okuv qollanma

Экстенсив усиш- ишлаб чиқаришга кушимча иқтисодий ресурслар жалб килиш оркали ишлаб чиқариш хажмининг 
ортиб бориши;
Интенсив усиш- ишлаб чиқариш омилларининг ривожланиб, улардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш оркали 
махсулот ишлаб чиқариш хажмини купайтириб бориши тушунилади.
Милий бойлик- инсоният жамияти тараккиётига аждодлар томонидан яратилган ва авлодлар томонидан жамгарилган 
моддий ва маънавий бойликлар ҳамда фойдаланишга жалб килинган табиат бойликларидир.
Табиий бойлик- миллий бойликнинг табиат ва инсон фаолиятининг ташки мухитини ташкил киладиган кисмига 
айтилади.
Маънавий бойлик- ашёвий-буюм куринишига эга булмаган номоддий кийматлардан ва инсониятнинг интелектуал 
салохияти натижаларидан иборат.
Иқтисодий усиш жамиятнинг бойиб бориш шартидир, моддий такчилликдан мул-куликка, паст турмуш даражасидан 
юкори турмуш даражасига, ахолининг кичик, озчилик гурухи фароволигидан бутун халк фаровонлигига утишини 
таъминлайди. Уни реал ялпи миллий махсулот ёки реал миллий даромаднинг купайишида куриш мумкин.
Иқтисодий усиш икки даражада- микро ва макро даражада амалга ошиши мумкин.
1. техника тараккиёти 
2. капитал куйилмалар 
хажми 
3. таълим ва малака 
тайёргарлиги 
4. ресурсларнинг 
жойлаштириш 
самарадорлиги 
5. бошка омиллар 
Меҳнат 
Унумдор 
лиги 
И/ч нинг
реал
хажми


95 
Микроиқтисодий усиш- бу корхона, хужалик, фирма ва тармок доираидаги усишдир.
Макроиқтисодий усиш бутун жамият микёсидаги усишдир. Бу усиш жамият ишлаб чиқариш фаолиятининг 
натижасини билдиради.
Иқтисодий усишнинг икки жихати мавжуд.
Биринчиси- унинг кулами, у ишлаб чиқариш хажмини билдиради, бутун жамиятда канча махсулот ва хизматлар 
яратилишини, улар усиши кандай микдорда булишини курсатади. Масалан, иқтисодий усишни кулами, хажми бир 
мамлаатда 100 млн. сум, иккинчи мамлакатда 50 млн. доллар, учинчи мамлакатда 5 млн. доллар булиши мумкин.
Иқтисодий усишни иккинчи томони-унинг суръатлари булиб, иқтисодий усишни нисбий жихатдан 
характерлайди, унинг мутлок усишини эмас, балки усиш тезлигини курсатади. Усиш суръатлари курсаткичлар билан 
ифодаланади. Иқтисодий усиш 3,5 ва 10 фоиз булади деб айтилади. Масалан, мамлакатда (иқтисодий усиш) 
яратилган махсулот хажми 50 млрд сум булса, иқтисодий усиш туфайли 55 млрд. сум етса, бу усиш олдинги 100 
фоиздан 110 фоизга етганини, 10 фоиз иқтисодий усиш булганини билдиради.
Иқтисодий усишнинг кулами ва суръатлари узаро тескари мутаносибликда узгаради, яъни усиш кулами 
микдордан ошган сари, унинг суръатлари пасайишига мойил булади.
Иқтисодий усиш микдорий ва сифат меъёри куринишида булади. Бунда дастлаб микдор курсаткичлари 
бирламчи булади. Масалан, Германияда озик-овкатнинг экологик тоза, туйимли, истеъмол учун кулай булишига 
катта аҳамият берилади. Эфиопия уша колок мамлакат булиб, очликка йуликкан, шу сабабли бу ерда озик-овкатнинг 
микдори мухим, унинг сифати масаласи кейинги уринда туради.
Ишлаб чиқаришдаги пировард натижалар иқтисодий усишни таъминлайди ёки аксинча булиши мумкин. Ишлаб 
чиқаришда амал киладиган кучлар, унинг омиллари дейилади.
Усиш юз бермаса иқтисодиёт статистик (узгармас)аксинча булса динамик (ривожланувчи) холатда булади.
Иқтисодий усишга таъсир килувчи омиллар: 
1. 
Табиат ресурслар микдори ва кулами
2. 
Меҳнат ресурслар, микдори, малакаси, тажрибаси; 
3. 
Ишлаб чиқаришдаги асосий капитал (фонд) микдори ва таркиби; 
4. 
Ишлаб чиқаришда кулланилаётган технологиялар.
Ушбу ресурслар ишлаб чиқаришда кулланилса ва улар етарли булган такдирдагина иқтисодий усишга эришилади.
Масалан, пахтачиликда 1,5 га ердан 4,5 млн. т. пахта етиштирилиши ва хосилдорликни 30 ц га етказиш учун 
мавжуд технология асосида эришилади, ундан юкори хосилдорликка эришиб булмайди. Самолёт 100 т. юкни олиб, 
соатига 5000 км га уча олмайди, чунки бунга технология даражаси имкон бермайди.
Хуллас, иқтисодий усиш икки омилга- меҳнат сарфининг массасига (хажмига) ва меҳнат унумдорлигига боғлиқ.
Меҳнат массаси ишловчилар сонига ишланган вактга боғлиқ. Меҳнат унумдорлиги эса техника тараккиётига, 
инвеститция микдорига, ишловчиларининг маълумоти ва касбий малакасига, ресурсларнинг жойлашувига, ишлаб 
чиқаришни ташкил этиш ва бошкаришга боғлиқ.
Мисол, ишловчилар сони 1млн киши булса, кунига 7 соат ишласа, бир йилда 270 иш кун бор деб олсак, ҳаммаси 
булиб 1млрд. соат ишланган булади. Агар меҳнат унумдорлиги 1 соатда 30. минг сум микдорида махсулот яратилса 
ҳаммаси булиб, 56,7 млрд. сумлик махсулот яратилади. Ишловчилар сони 3 фоиз (30. 00 киши)га, бир соатлик 
меҳнат унумдорлиги 1,5 минг сум (5 фоиз) га ошса, яратилган махсулот 61 млрд. 321 млн. сумга тенг булади.
Бунда иқтисодий усиш 4 млрд. 621 млн (61 млрд. 321млн -56 млрд 700 млн. сум ёки 8,15 фоизни [4 млрд 621 
млн х100): 567= 8,15 фоизни ташкил этади.

Download 1,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish