Иктисодиёт назарияси фани



Download 1,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/72
Sana22.02.2022
Hajmi1,77 Mb.
#111955
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   72
Bog'liq
iqtisodiyot nazariyasi maruzalar matni okuv qollanma

Меҳнат массаси ишловчилар сонига ва уларни жами ишлаган вактига боғлиқ. Улар уз навбатида ишга ярокли 
ахоли сонидан, иш куни ва иш хафтасининг узунлигидан, иш билан банд булишдан келиб чикади. Иш билан чала 
банд булганда меҳнат массаси кискаради. Тула банд булганда у ортади. Шу сабабли М. Кейнс назариясида иш 
билан тула банд булиб иқтисодий усиш омили деб, ишсизлик эса усишга тускинлик килувчи куч деб каралади.
Меҳнат массасининг меҳнат унумдорлигига купайтмаси ялпи миллий махсулот (Я,ММ) ни беради.
Хар бир ишловчига тугри келадиган фондлар микдори меҳнатнинг фондлар билан куролланиш даражасини 
билдиради.
= Иқтисодий усиш 
Машиналар сони 
Ишловчилар сони
Фрндлар суммаси 
Ишловчилар с 
ссони сони 
Ишловчилар
сони
Меҳнатнинг 
фонд билан
Куролла 
ниши 
Меҳнат 
унумдорлиги 
Инсон капиталиги пул сарфи 
Билим ва касбий 
тайёргарлик 
даражаси 
Меҳнат 
унумдорлиги 
Иктисо 
дий
усиш 
1. 
ишчилар сони 
2. ишланган соатлар
Меҳнат массси (иш
соати хисобида) 
1. 
техника тараккиёи 
2. 
инвеститция хажми 
3. 
ишловчилариинг саводи ва 
касб махорати.
4. 
Ишлаб чиқаришнинг ташкил 
этиш ва бошкалар
Бир соатда 
хисобланган меҳнат 
унумдорлиги 
Ишлаб 
чиқариш 
хажми 
Иктисо 
дий 
усиш 


96 
Меҳнат унумдорлиги оркали иқтисодий усишни таъминловчи омиллардан бири-бу ресурсларнинг турли 
сохаларга таксимланиши ёки ишлаб чиқариш структураси (таркиби)дир.
Ўзбекистон иқтисодиётини ривожлантириш дастурида ишлаб чиқариш структурасини узгартириш устувор 
вазифа килиб куйади.
Иқтисодий усиш омиллари амал килиши учун табий ресурслар-ер, сув, ер ости бойликлари, урмонлар ва бошка 
булиши шарт, чунки ишлаб чиқариш булиши учун табиат материалларини ундириш ва уни кайта ишлаш зарур.
Ресурслар етарли булсада иқтисодий усиш кам ёки суст булиши ва аксинча, масалан, Япония билан Саудия 
Арабистон ва Кувайтни мисол килиб олиш мумкин.
Ресурслар ишлаб чиқаришга сарфланади, яъни, машина, ускуна, ёкилги, материал, хомашё, уругли, угитлар ва 
бошкаларни урни копланади. Ишлаб чиқариш олдинги куламига эришилади, аммо бу иқтисодий усиш 
хисобланмайди.
Бунинг учун кушимча ресурс керак ёки ресурс, самарали ишлатилиб, ундан купрок махсулот олиниши шарт.
Иқтисодий усиш инвеститцион ресурссиз булиши мумкин эмас. Ресурсларни ишлаб чиқаришга йуналтириш 
иқтисодий усишни инвеститциялаш дейилади.

Download 1,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish