Иктисодиёт назарияси фани



Download 1,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/72
Sana22.02.2022
Hajmi1,77 Mb.
#111955
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   72
Bog'liq
iqtisodiyot nazariyasi maruzalar matni okuv qollanma

Асосий таянч тушунчалар:
1. Агар муносабатлар ерга эгалик килиш ва ундан фойдаланиш буйича буладиган иқтисодий
муносабатлардир.
2. Рента аграр сохада вужудга келтириладиган кушимча махсулотнинг ер эгасига колдирадиган кисмидир.
3. Абсолют рента ер майдонларининг тузилиши ва сифатидан катъий назар ер ижарага берилганлиги 
сабабли ижарачилар оладиган даромад (рента).
4. Ижара муносабтлари ерда маълум муддатдан фойдаланиш учун туланадиган хак юзасидан келиб 
чикадиган иқтисодий алокалардир.
5. Дефференциал рента I- тупрокнинг табиий хосилдорлиги ва ер учуасткасининг истеъмол бозорлари ва 
бошка инфратузилмаларга жойлашуви буйича олинадиган рентадир.
6. Дефференциал рента II-ерга кушимча маблаг сарфлаб иқтисодий хосилдорлигини ошириш натижасида
олинадиган рентадир.
7. 
Монополия рента табиий иклим шароитида яхши булган ерларда ноёб махсулотлар етиштириш, 
ишлаб чиқариш натижасига ер эгасига туланадиган рентадир.
8. 
Агросаноат игнтеграцияси кишлок хужалик меҳнатини саноат асосида ташкил этилишидир.
9. 
Дефференциал саноатни кишлок хужалигидан ажралишини билдиради.
10. 
Агробизнес кишлок хужалиги тамокларидаги тадбиркорлик, ишбилармонлик, сохибкорлик 
маъноларини билдиради.
11. 
Агрофеормалар-бу кишлок хужалигидаги турли мулкчилдикка асосланган корхоналарда ишлаб 
ччикарилган етиштирилган махсулотларни саноат усулида кайта ишлашни билдиради.


72 
12. 
Агро саноат бирлашмалари – бу аграр сохада етиштирилган махсулотлар тайёрлаш, саклаш, кайта 
ишлаш ва истеъмолчиларга етказиб бериш билан шугулланувчи ва узаро боғлиқ булган халк хужалик тармоклари 
мажмуасидир.
 
Асосий адабиёдлар: 
1. Каримов И. А. Ўзбекистон бозор муносабатларига утишнинг узига хос йули. Т «Ўзбекистон» 1993 й.
2. Каримов И. А. Ўзбекистон иқтисодий ислохотларни чукурлаштириш йулида Т « Ўзбекистон» 1995 й.
3. Каримов И. А. Дехкончилик тараккиёти –фаровонлик манбаи Т. «Ўзбекистон» 1996 й.
4. Каримов И. А. Ўзбекистон XXI асрга интилмокда. Т. «Ўзбекистон». 1999 й.
5. Улмасов А. , Шарифхужаев М. , Иқтисодиёт назарияси дарслик. Т «Меҳнат» 1995 й.
6. Шодмонов Ш. , Р. Алимов, Т. Жураев. Иқтисодиёт назарияси ўқув кулланма. Т. «Молия» 2002 й.
7. Узоков И, Тураев А ва бошкалар Ижарачи нималарни билиши керак? Кулланма. «Меҳнат» 1991 й.
8. Мамлкат ижтимоий-иқтисодий тараккиётининг 2004 йил якунлари «Халк сузи» 19 феврал 2005 йил.

Download 1,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish