Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 .1 . Онгли м у л о \а за



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

4 .1 . Онгли м у л о \а за
О нг — бу ки ш и н и н г моддий дунё, иж тимоий \а ё т ва 
унинг к,онуниятдарини уз и м кон и ятлари дараж асида анг- 
лаш \ам д а вок,еа, \о д и с а ёки \аё т и и муаммоларни ижобий 
\а л килиш кобилияти. А нглаш нинг асосий воситалари се- 
зиш , м уш о\ада к,илиш Ва туш униш . О нг, асосан тажриба ва 
м уло\азалар натиж асида ш аклланади, бойийди \ам д а ри- 
вожланади. Шу билан бирга, онг эволю цион хусусиятга эга 
булиб, у инсоният тарак,к,иётини *аракатга келтирувчи асо­
сий куч. Шу боисдан, уни сак^аб, таком иллаш тириб, ри- 
вож лантириб, аш ю дларга \а м етказиш мак,садида, табиат 
онгни инсонни нг ирсиятига жойлаган. Д ем ак, дунёга кел- 
ган х,ар бир инсон онгли булиш им кониятига эга. Ш ундай 
булмаганда, бир киш и умри давом ида бунча катта узгариш - 
лар к,ила олмасди. И нсон и ят он ги н и н г ^сиш и ва ривож ла- 
ниш жараёнини куз олдингизга келтиринг. И бтидоий одам- 
ни таёк,нинг учига тош ни боглаб, оддий курол ясаш и учун 
1 млн йил, оловни ихтиро килиш и учун 500 м инг йил, га- 
п и р и ш н и у р га н и ш и учун 200 м и н г й ил к етган б ул са, 
осм онупар биноларни к>'риш, таком иллаш ган м аш ина ва 
м еханизм ларни иш лаб чик,иш, атом ни яратиш , косм осни 
забт килиб, ойга учиш и учун атиги 100 йилга яки н вак,т 
кетди, холос. Хатто бир ки ш и н и н г умри давом ида \а м унинг 
\а ё т га , турмуш га м уносабатлари турлича булиб, ёш и ул- 
гайган сайин киш инин г онг-м уло\азалари кескин усиб бо- 
ради. Бу — ирсий, иж тимоий, оилавий ва шулар каби куп 
ом илларга б о т и к ,. Ш у нук,таи назардан олиб кдралганда, 
онг орттириш ва бошк,ариш мумкин булган хусусият булиб, 
онг онгни вужудга келтиради ва ривож лантиради.
О н гн и н г ривож лан и ш и од ам зод н и нг салом атлиги ях- 
ш иланиб, ум рининг узайиш и билан \а м б о ти к ,. М асалан, 
илк полеолит даврида (бундан 100 м инг йил бурун) одам- 
л ар н и н г уртача умри 27 йил булган. Сунгги полеолит д ав­
рида (40—50 минг йил бурун) — 32 йил, неолит, яъни брон­
за даврида (милоддан олдинги 4—6 минг йил бурун) — 36 
йил, урта асрларда 40 йил булган. Хозирги кунда эса — 70
66


йил. Баъзи бир таракдий этган давлатларда бу курсаткич 
75—80 йилга етган.
Агар и н сонни индивид нуктаи назаридап олиб карага- 
н и м и зд а \а м , о н г-м у л о к а за л и , \а ё т г а ф ал с а ф и й караган
ш ахсларнинг узок яш аган ли клари н и курамиз. М асалан, Бе- 
р у н и й —76, Ф о р о б и й —77, П л а то н —80, Т ол сто й —82, Вол­
тер—84, М икеланж ело—89, С о ф о кл ва Ф и рдавси й лар—90, 
Ф а л ес —95, Р ассел—98, Л у тф и й —99, С о л о н — 101, Д е м о к ­
ри т— 110 йил умр курганлар. Ю коридаги бую к м утаф ак- 
кирлар яш аган давр ва иж тим оий ш ароитлар б ир-биридан 
кескин ф а р к кдлади. М асалан, Ф алесдан Расселгача орада 
2,5 м инг йилдан куп вак,т бор. Л ек и н уларнинг турмуш тарз- 
ларида, дунёга, \аётга м уносабатларида, яъни он г ва муло- 
\азал ар и д а ухш аш лик бор.
Ш у эвол ю ц и о н ж араён ва и н д и ви д н и н г ри вож лан и ш
конунларига асосланиб айтиш м ум ки н ки , яки н келажакда 
и н со н н и н г уртача умри 100 йил булади. Бунга иж тимоий ва 
биологик асослар бор. Б иологик асослар шундан иборатки, 
инсон ва унинг балами — аъзолари агар а тр о ф -м у \и т \ам д а
иж тимоий ом иллар м онелик килм аса, кам ида 200—250 й и л ­
га чидаш и мумкин. И ж тим оий асослар шундан иборатки, 
ж ам ият тараккий этган сай и н ки ш и н и н г узи ва соглигига 
масъулияти ош иб боради, яън и у уз салом атлигини мустак- 
камлаб бормаса, бахтли ва у зо к умр кура олм аслигини те- 
ран англай боради. Худди ш уни англаш инсон ва и н сон и ят 
учун ни \оятд а м у\им . Б изн и н г соглом турмуш йулидаги \a p a - 
катда онг масаласига эътибор ки л аётган и м и зн и н г боиси \а м
ш унда.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish