Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 3 .1 .8 . Эркаклар ва аёлларда учраши мумкин булган



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

1 3 .1 .8 . Эркаклар ва аёлларда учраши мумкин булган 
баъзи бир таносил касалликлари \а к д ц а
Хаёт беташвиш булмаганидек, таносил касалликлари \ам
оилавий \аётда учраши мумкин булган муаммолардан бири. 
Ш унинг учун, улар какдда к,иск,ача туш унча косил кдлиш
оилавий \аётда муким акамиятга эга, деб кисоблаймиз. Эр- 
хотинлик бу нафакат \аётда бирга калам таш лаш , балки оила, 
турмуш муаммоларини бирга ечиш. Э р-хотинлик даврида баъ-
298


зи бир микроб ва вируслар умумий булади. Л екин бу уму- 
м ийликка бошк;а вирус, м икроб ва парази тларн и н г арала- 
шуви уларда жиддий касалликларга сабабчи булади. Купчи- 
л и к хдлларда таносил касалликлари шу зайлда таркдлади.
Гап ш ундаки, бу касалликлар эр-хоти н уфтасидаги ж и н - 
сий м уносабатларнинг сусайиш ига, ж и н си й о ж и зл и к, бе- 
пуш тлик ва катто, ички аъзолар, бутун орган и зм н и н г и з­
дан ч и ки ш и , к атти к азоб ва к,ийинчиликлардан улимгача 
олиб боради. Таносил касалликлари и н со н и ятн и н г бутун та­
ра ккиёти ж араёнида одамларга таш виш ва азоб-укубатлар 
келтириб, баъзи лолларда барвак,т улимга сабабчи булган. 
И н со н каёти так о м и л л аш и б , р и во ж лан ган с а й и н , бу ка- 
салликларни чакирувчи микроб ва вирусларнинг касаллик 
чакириш даги тажовузкорлиги ва ш ароитга м ослаш иш дара- 
жаси \а м ортиб борган. Н икоят, и н со н и ят бу масалада узи- 
нинг каёти ва ф аолияти учун эн г хавф ли булган таносил 
касаллиги — О И Т С га рубару булиб колди. Бу касалли кн и н г 
козиргача б и р о н -б и р даво чораси йук, окибати эса — ;улим. 
Ш унинг учун, биринчи с^зни шу касалли к хдкида туш ун- 
ча бериш дан бош лайм из.
ОИТС (орттирилган иммунитет тащислиги синдроми). 
Таносил касаллигининг бу тури утган асрнинг 80-йилларида 
кузатила бошлади. Касаллик, асосан, бесокдпбоз (гомосексуа­
лист) ва ахлокий тубан кишиларда аникданган. Ш унинг учун, 
бу касаллик таносил касалликлари гуру\ига киритилиб, са- 
баблари, таркатувчиси ва хусусиятлари урганила бош лаган. 
Т екш ириш лар шуни курсатадики, касаллик юкумли булиб
уни жуда майда вируслар таркдтар экан. Ш унингдек, касал­
л икнинг ж инсий муомаладан таш кдри, етарли зарарсизлан- 
тирилмаган тиббий асбоблар, сокол олиш устаралари, суннат 
амаллари \ам д а томирларга гиё\ванд моддалар санчувчилар 
ва шу кабилардан кон оркдпи юкиш и \а м аникданган.
О И Т С вируслари киш и орган и зм и га кай йул б и л ан ту- 
ш и ш идан катъий назар, у конга сури ли б, о р г а н и зм н и н г
к асал л и к л ар ва таш ки м у \и т н и н г н о кулай та ъ си р л а р и га
Карши туриш кобилияти — и м м унитетини издан ч и кари б
299


боради. Н атиж ада, ки ш и кар кан дай к у л ай си з таъ си р ва 
касал л и кл ар га, ж ум ладан, ю кум ли касал л и кл ар га кам тез 
бери лувчан , э н г ём о н и , шу касал л и кл ар га кар ш и кар к,ан- 
д ай д а в о ч о р ал а р и та ъ с и р к и л м а й д и г а н б ули б к,олади. 
О кибатда у шу к асал л и кл ард ан улиб кетади. Б уни, м и со - 
ли тем и р -б ето н д ан и б орат куп кдватли у й л ар н и н г тем и р 
таян ч л ари зан гл аб , ч и ри б кети ш и ва о ки б атд а б и н о н и н г
уз к ад д и н и уш лай о л м а с д ан , кулаб к е ти ш и га ухш атиш
м у м к и н .
Ш унинг учун, касалли кн и н г би рон-би р аник, белгиси- 
ни айтиш кийин. К асалли кн и н г умумий белгилари — х,еч 
кандай жиддий сабабларсиз дарм он си зли к, куч-кувватнинг 
суниб бориш и, тез чарчаш , кай ф и ятси зли к кабилар тарзи- 
да бош ланиш и мумкин. О И Т С вируси ю ккан киш и бирон- 
бир ш амоллаш , юкумли касалликлар ёки рак \олатларидан 
тузалмасдан улиб кетади. К асалли кн и н г ягон а хусусияти — 
организм да юзага келган касаллик \о латлари га \е ч к,андай 
даво м уолаж аларининг кор кдлм аслиги, касалли кн и н г бор- 
ган сари р и вож ланиб ва оги рлаш и б б о ри ш и , куз олдида 
киш ини эриб, нураб, тузиб, тукилиб бориш и. Э нг ём они 
О И Т С н и \о ятд а узок чузиладиган азобли ва д а\ш атл и улимга 
олиб келади. Бу касалли кн и н г я н а бир хавфли том они ш ун- 
даки , киш ига О И Т С вируси ю ккандан кей и н уни н г ало- 
матлари билингунча ёки кондаги вирус аникдангунча бир 
неча ойлар утади. Л еки н бу даврда О И Т С вируси ю ккан ки- 
ш и н и н г кон и ёки у б и лан булган ж и н си й ал ока соглом
одамлар учун хавфли \и соб л ан ади ва касалли к ю ктира ола- 
ди. М аълумотларга Караганда, О И Т С билан касалланётган- 
л а р н и н г — 60 % гиёквандлар, — 13 % ахлокси з турмуш
кечирувчилар таш кил этади.
Х озиргача касалли кка карш и даво воситалари топ и л - 
м аса-да, уни олдини о л и ш н и н г жуда куп сам арали усул- 
лари иш лаб чи кд лган . Л ек и н бу усуллар ки ш и лардан шу 
ка с ал л и к к а к арш и та д б и р л ар н и б е к а м и -к у с т б аж ар и ш н и
тал аб этад и . Д е м а к , бу иш а с о с а н к и ш и л а р н и н г у зл а р и - 
га боглик.
300


О И Т С — кул бериб куриш ганда, упиш ганда, сочик, ки- 
йим -кечак, курпа-туш аклар, идиш -товоклар оркали юкмайди. 
У н и н г вируслари та ш к и м ухит о м и л л ар и — куёш нури, 
курукдик, и сси к \арорат, барча ювувчи ва д езинф екциялов- 
чи воситаларга чидамсиз. М асалан, киздирилганда 60°Сда ёки 
о чик хавода тез улади. С пора хосил килмайди.
Уретрит — эркакларда си й ди к йулининг яллигланиш и. 
А сосий сабабчиси таносил касалли клари н и н г м икроблари, 
ангина хамда халкумда касаллик чакирувчи микроблар були- 
ши мумкин. Бунда сийдик йулида кичиш иш , сийганда ачи- 
ш иш , си й д и к йулидан й и ри н г кели ш и , си й д и к й^ли учи- 
нинг яллигланиб, кизариш и белгилари кузатилади.
Бундай холларда куриладиган тадбир, касалликнинг саба- 
бини аникдаб, даволаш чораларини куриш. Касаллик вакгида 
даволанмаса, унинг микроблари чукурлашиб, простата бези, 
мояклар, сийдик копи ва шуларга утиб, уларда хам узига хос 
касалликларга сабабчи булади. Бу эса ж инсий ожизлик, бе- 
пуштлик ва шулар каби огар окибатларга олиб келади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish