Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 3 .1 .6 . Кутилмаган хомиладорликнинг олдини



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

1 3 .1 .6 . Кутилмаган хомиладорликнинг олдини 
олиш усуллари
О илавий хаётнинг муаммолари турли-туман. М асалан, 
баъзан соглом ф арзандлар куриш , уларнинг салом атлиги- 
ни таъм инлаш муаммоси б^лса, баъзан эса ф арзанд куриш - 
дан вакгинча тийили б туриш , яъни хом иладорликнинг ол ­
д ини олиш муаммоси булиш и мумкин. Х ом иладорликнинг 
олд ини олиш га каратилган тадби рлар, ш ароит, о и л ан и н г 
ахволи, аёл салом атлигининг дараж аси каби ом илларга бог- 
л и к б^либ, асосан, ф арзанд куриш вактларини бош кдриш
билан богпик-
О ил ада ф арзандлар куриш ораликдарини тартибга кел- 
тириш муаммоси ж ам ият таракки ёти н и н г хам\та даврлари- 
да хам булган. Б иринчидан, бу ж араён аёл организмидаги 
292


ф изиологи к крнуниятлар билан бош харилган. Бу хонуни- 
ятга кура, ёш боласи булган эм и зи кли аёл, болани эм изиш
даврида ун и н г орган и зм и д аги гарм онал ж ар аён л ар н ати - 
жасида тухумдонда тухум хужайралари пайдо булмайди. Бола 
кукракдан аж ратилгандан кей и н эса, тухумдонда тухум ху- 
ж айралари етилиб, хом иладорликка ш ароит яратилади. Т а- 
биий шароитда онада болани эмизиш даври (бу вакд $фгача 2 
йилча)да аёл жинсий алокдда булса-да, хомиладор булмайди.
Х озирги кунда эса бу масалани зам он табобати ф ан и ва 
ам алиёти и м ко н и ятл ар и хамда ум у м и н со н и й кд ари ятл ар 
доирасида хал х и л иш нинг и м кониятлари жуда куп.
Аёл организм ини нг хусусияти ш ундаки, хиз бола воя- 
га етгандан кейин хайз куриш даврийлиги бош ланади. Бу 
д авр и й л и к тахм инан 28 кундан такр о р л ан и б , хайз куриш
кунлари 3—5 кун давом этади. Бу ж араён, аёл ор ган и зм и ­
даги тухумдонда тухум х у ж ай р ал ар и н и н г ети л и ш и билан 
богпих. Х ар хайз куриш оралигида тухум хуж айранинг ф а- 
хат биттасигина етилади. Одатда бу холат хайз хони кели- 
ш ига 2 хафта холганда содир булади. Бу хайз д а вр и н и н г 
13— 15-кунларига т у ф и келади. Д ем ак, шу кунлардаги ж и н ­
сий алоха аёлнинг хомиладор булиш ига олиб келади.
Ж и н си й алоха вахтида э р к а к ш ахвати та р к и б и д а аёл 
хинига тушган сперм атозоидлар деб аталувчи уруг хужай- 
ралар (уларнинг сони 250—500 млн атроф и да булади) ба- 
чадон ва бачадон найи орхали тухум хужайра том он хара- 
катланади. Одатда битта уруг ва битта тухум хужайра бача­
дон найида учраш иб, хуш илиш ади (уругланади)- К олган уруг 
хужайралар нобуд булиб кетади. Уругланган хужайра (пуш т) 
4—5 кунда бачадонга кдйтиб келиб, ун инг деворига утира- 
ди (бу хом ила) ва ун и н г девори га ё п и ш и б , о н а хо н и д ан
озикдана бош лайди. Х ом иладорлик содир булади. Х ом и ла- 
дорли к содир булгандан кейин хайз куриш булмайди.
Х ом иладорликнинг олдини олиш га олиб келувчи сабаб- 
лар хуйидагилар булиш и мумкин:
— туш лган ф арзанднинг парвариш и, тарбиясини кузлаб
янаги хомиладорликни кейинрохха суриш махсадида;
293


— б аж ар аётган и ш и ёки о и л а в и й ш ар о и ти ту ф ай л и
Комиладорликнинг олдини олиш максадида;
— аёл саломатлигининг курсаткичлари нукгаи назаридан;
— «оиладаги фарзандлар етарли» дсган кдрорга кслишдан.
Гап ш ундаки, ком иладорликдан вакгинча ёки бутунлай
сакданиш м асаласини кар бир колат учун алокида кал килиш
керак булади. Ш ундай кдли б, ком иладорликдан вакги н ча 
сакданиш усуллари какида.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish