Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


 3 .1 .7 . Оилавий куйди-чикдиларни саломатлик



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

1 3 .1 .7 . Оилавий куйди-чикдиларни саломатлик 
нукдаи-назардан х,ал к,илиш
Ш уб^асиз, оила катта орзу-умидлар билан таш кил эти- 
лади. Оилани таш кил этаётган ёш лар эса бу даврда турмуш - 
да учраши мумкин булган муаммоларни \атто хаёлларига 
\а м келтирмасдан купрок, амалга ош иш и мумкин б^лмаган 
кавойи орзу-\авасл ар таъсирида буладилар. Х аёт эса Уз хук- 
м ини у тк ази б , улар о лд и га б о ш п а н а , у й -р у зго р , е й и ш - 
ичи ш , ф ар зан д кури ш , у л ар н и н г тар б и яси ва таш в и ш и 
узаро муносабтлардаги м ураккабликка ва мугомбирликлар 
каби муаммоларни куйиб бораверади. У зларининг ^аётдаги 
бурчларини яхш и англамаган ёш лар (баъзан катталар \а м ) 
адаш иб \ ш  крладилар. Бу адаш иш биринчи навбатда оила- 
л арн и н г икдисоди ва м аънавиятини издан чикдриб, эр б и ­
лан хотин, ота-оналар билан ф арзандлар уртасида низолар 
келтириб чикдради. Бу адаш иш дан ои л ан и н г бузилиб, эр 
билан хотиннинг аж раш иб кетиш и, ф арзандларн инг овора 
булиш и, орзу-умидлар билан богланган кдриндош лик ип - 
л арининг чилпарчин булиш э^тимоли куп булади.
Умуман олганда, эр билан хотин уртасидаги куйди-чик,- 
дидан катта ф ож и а келтириб чикдрм аслик керак. Ч унки, 
бу — \аёт. Хаётда эса бундай \о л учраб туради. Л еки н асо- 
сий м асал а м у ам м о л а р н и кд н д ай \а л к и л и ш д а . Б аъзи б и р
296


колларда эр-хотин уртасидаги мавжуд булган кескин муам- 
моларга карам асдан, уларни бирга яш аш ларига маж бурлаш - 
л ар н и н г гувоки буламиз. Бундай мажбурий тазйик; к^пчи- 
л и к лолларда аёлга нисбатан купланилади. М асалан, рас- 
м и й м а ъ л у м о т л а р г а К а р а г а н д а 1 9 8 8 — 1 9 8 9 - й и л л а р д а
У збекистонда 478 аёл узига узи ут куйган. Бу \аётдан но- 
р о зи л и кн и н г эн г алам ли окибати. К рлаверса, оилавий ке- 
лиш м овчиликлар, о ила аъзолари уртасидаги касалликлар, но- 
т у ф и тарбия ва каётдан ко н и км асли к \а м асосий сабаб. Л е- 
кин иж тимоий конунлар узаро келиш маган эр-хотинларн и 
бирга яш аш га маж бурламайди. М асалан, У збекистон Рес- 
публикаси «Оила» К од екси н и н г 41-моддасида: «Агарда суд 
эр ва хотинни нг бундан буён биргаликда яш аш и га ва оила- 
ни сакдаб колиш ига и м ко н и ят й ук деб топса, уларни н и - 
ко \д а н ажратади», дейилган. К,онуний ?©окжатларнинг б и - 
рон -б и р моддасида оилан и сакдаб колиш учун, эр н и ёки 
хотинни маж бурлаш ёки ж азолаш курсатилм аган. Ф акат- 
гина, ушбу куж ж атнинг 40-моддасида: «суд и ш н и н г к^ри- 
ли ш и н и бош ца вакгга колдириб, эр-хотинга яраш иш учун 
олти ойгача м у\п ат тайинлаш га \ак д и » , дейилган холос. Бу 
эса оила масаласида хато килган том он ларн и н г уйлаб олиш
ёки кечириш лари учун и м кон и ят беради.
К^финиб турибдики, конун кужжатлари оилавий куйди- 
ч и к д и л ар н и ти н ч ва к о н у н и й йул б и л ан , т о м о н л а р н и н г
(булса ф арзандларн инг \а м ) \аё т и ва салом атлиги нуктаи- 
назаридан кал этиш га асосланган. Ш ун и нг учун, бу маса- 
лада ортикча экгиросларга, баъзан эса, ота-боболар кулла- 
ган купол усулларга бер и лм асд ан , уйли, м улоказали, б о - 
с и к булиб, м асалани том он ларн и н г (булса, ф арзан д ларн и н г 
\а м ) каёти ва салом атлиги нуктаи н азар и дан кал ки ли ш
лозим . Бу ерда, ай н и кса, аёлн и н г ота-он аси никоятда огок 
ва оцилона иш тутиш и лозим . Ч унки бу масалада куп рок 
аёл кийин акволда колиш и мумкин.
Бизнингча, оилавий куй ди -чи кди ларн и н г олдини олиш
ва муаммони м ураккаблаш тирм аслик учун куйидагича иш 
тутиш лозим булади:
297


— оилавий муаммоларга олиб келувчи ом илларни оила 
куриш вакуида уйлаш ва \а л цилиш. Булар \ак,ида биз юкори- 
да анча с^з юритдик;
— оила курилганданок, ф арзан д куриш га ш ош и лм ас- 
л и к. Вазиятни яхш и урганиш , шу мукитда яш аб кетиш га 
иш онч \о с и л булгандан кейингина ф арзанд куриш масала- 
сини \а л к,илиш;
— оилавий муносабатлар, асосан эр-хоти н уртасидаги 
м асала. Ш у н и н г учун, к е л и н н и н г к,айнона, кай н ота ёки 
кайнилар билан муносабати ёки би рон -би р муаммоси оила- 
ни бузиш га асос к,илиб олинмаслиги керак;
— эр-хотин билан буладиган муносабатларда эн г муки- 
ми ош коралик. Б ирон-би р муаммо пайдо булса, эр \а м , хо- 
ти н кам б и р-бирларига н о ро зи л и к сабаблари н и о ч и к ай - 
тиб, айбдор том он узрини сураб, кейин бу иш такрорлан- 
маслигига \ар а к а т к,илишлари керак:
— борди-ю бирга яш аш н и н г х;еч иложи булмаса, ажра- 
лиш \ак д д аги м асалани, эн г аввало, эр-хотинлар кал килиб, 
бир карорга келиб, конуний тарзда суд к,арори билан 
Н и ­
к о си и б екор килиб, кар ким ф ар зан д л ар н и н г ва узлари- 
нинг кейинги такдирини уилаши керак. Бундай \олатларда 
эр билан хотиннинг, кудаларнинг б и р-бирларига лой чап- 
лаб, бакириб-чакириб, бехурматлик килиш лари м аданият- 
сизликдан бош кд нарса эмас.
Ю коридагилардан хулоса ш уки, оилавий куйди-чикди- 
ларни кал цилиш даги асосий талаб то м он ларн и н г каёти ва 
саломатлиги булиши керак.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish