If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


(3.4) 3.2-§. М А Й Д А Л А Ш Н И Н Г А С О С И Й К О Н У Н Л А Р И



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

(3.4)
3.2-§. М А Й Д А Л А Ш Н И Н Г А С О С И Й К О Н У Н Л А Р И
Л д = ЙА V,
(3.5)
А ю = а АР,
(3.6)


бу ерда о  — мутаносиблик коэффициенти, каттик жисмда янги юза 
бирлигини хосил килиш учун сарф ланган иш микдори; AF —
кайтадан хосил булган юза.
Янчиш учун с а р ф булган ташки кучнннг тула иши Ребиндер 
тенгламаси оркали топилади.
А = А л + А ю = kA V + oA F 
(3.7)
Катта булакларни кичик майдаланиш д а р а ж а с и билан янчиш 
пайтида янги юза хосил килншга сарфланган ишни хисобга олмаса 
хам булади, чунки унинг киймати анча кичик булади. Бундай 
холатда (3.7) — тенгламани куйидагича узгартириш мумкин:
Л = /гДУ = М 3, 
(3.8)
бу ерда k\ — мутаносиблик коэффициенти;  — булакнинг ха- 
рактерли улчами.
(3.8) — тенглама Кик-Кирпичевнинг янчиш гипотезасини ифо- 
далайди. Бу гипотезага кура каттик материални янчиш учун 
сарф л ан г ан иш янчилаётган булак х аж м и га (ёки м ассаси га) 
мутаноснб. А гар янчиш ж а р а ё н и юкори майдаланиш д а р а ж а с и
билан олиб борилса, (3.7) — тенгламадаги хажмий деформация 
учун сарф л анган ишни хисобга олмаса хам булади, чунки унинг 
киймати янги юза хосил килишга сарфланаётган ишга нисбатан 
анча камдир. Бундай х,олатда (3.7) тенгламани куйидагича ёзиш 
мумкин:
A — oA F = e\d2, 
(3.9)
бу ерда ai — мутаносиблик коэффициенти.
(3.9) — тенглама Риттингер гипотезасини ифодалайди. Бу 
гипотезага кура каттик жисмни янчиш учун сарф л анган иш янги 
хосил булган юзага мутаносибдир.
(3.7) — тенгламанинг унг томонидаги иккала ташкил этувчи- 
ларни хисобга олиш з а р у р булган пайтда (майдаланишнинг 
уртача д а р а ж а л а р и учун) Бонд куйидаги тенгламани таклиф 
этган:
A = k2^ J d 3-d'2 = М
2'5
( З .Ю )
Бонд тенгламасига ас осан битта булакни янчиш учун с а р ф л а н ­
ган иш унинг х аж м и ва хосил булган янги юза уртасидаги уртача 
геометрик кийматига мутаносибдир.
(3.8) — (3.10) тенгламалар ёрдамида майдалаш ж а р а ё н и учун 
сарф л ан г ан ишнинг абсолют микдорини аниклаш мумкин эмас
чунки мутаносиблик коэффициентлари (fei, oí, k
2
) нинг кийматлари 
номаълумдир. Ш у саб а б д ан ушбу тенгламалар майдалаш жара- 
ёнларини у з а р о солиштириш учун ишлатилади.
Янчиш машиналари (ёки тегирмонлар)нинг б ирорта матери­
ални майдалаш учун с а р ф киладиган куввати т а ж р и б а йули билан 
аникланади. Бунинг учун бош ка майдалаш машинасининг ана шу 
материални майдалаш пайтида олинган т аж р и б а натижаларидан 
фойдаланилади.
43


А гар ишлаб турган тегирмоннинг иш унуми Q 2, сарф л анган
куввати N
2
, материалнинг майдаланиш д а р а ж а с и d 62/ d n2 ва иш ­
лаб чикаришга жорий килинаётган б ош к а тегирмоннинг иш 
унуми Qi, майдаланиш д а р а ж а с и d6i/ d Mi булса, у холатда охир-
ги тегирмоннинг с а р ф киладиган куввати i Риттингер гипотезаси- 
га асосан куйидаги тенглама билан топилади:
N
* =
<З П
>
V 2
“ б Г “ м1 
“ 62 
“ м2
Ю к ор и д а баён килинган гипотезалардан фойдаланиш майда- 
лаш ж ар аён л ари н и тугри ташкил килиш ва бу ж а р а ё н л а р г а с а р ф
килинадиган энергияларни тахминан аниклаш имкониятини 
беради.
К,аттик жисм ларни майдалаш н азар и я си чукур урганилган 
эмас. Ш у сабабли майдалаш ж а р а ё н л а р и ва тегишли машина- 
ларни мукаммаллаш буйича хамда янги юкори сам а ра л и
майдалаш усуллари ва машиналарини яратиш сохаси д а илмий- 
тадкикот ишларини олиб бориш максадга мувофикдир. Бундай 
тадкикотлар куйидаги максадларни амалга оширишга каратилган 
булиши керак: майдалаш нархини пасайтириш; солиштирма 
энергия сарф ин и хамда майдалаш машиналарининг ейилиши ва 
металл ушлашлигини камайтириш; машиналарнинг мустахкамли- 
гини ошириш ва уларни ишлатишга кулай килиш. Тадки- 
котларнинг асосий максади маълум талабларга ж ав о б берадиган 
майдаланган хом ашё олишдан иборатдир. Бу талаблар каторига 
куйидагилар киради: а) маълум донали таркибга эга булган 
махсулот олиш; б) тегишли солиштирма юзага эришиши;
в) майдаланган доналарнинг оптимал шаклга ва тегишли 
пишикликка эга булишлиги.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish