If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

Ш арл и тегирмон. Ш а рл и тегирмон майдаловчи жиемлар 
(металл ёки кварцдан тайёрланган ш а р л а р ) билан кисман 
тулдирилган б араб анд ан иборат. Барабан н ин г айланиши пайтида 
ишк,аланнш кучи таъсирида ш арл ар б а р а б а н билан бирга х ар ак ат
к,илиб, маълум баландликка кутарилгандан еунг эркин тушиб, 
материални з а р б а кучи ва ейилиш натижасида майдалайди. 
Ш арл и тегирмонларнинг диафрагмали, трубали, стерженли ва 
хок азо турлари бор. 3.5- расм да диафрагмали тегирмон схемаси 
курсатилган. Бундай.тегирмон ён томонидан к,уйилган к,опк,ок,лар
48


(/) ва (7) билан беркитилган калта цилиндрсимон барабандан иборат. Барабан 
ичи буш цапфалар (9)ёрдамвда айланма харакат килади. Крпкокларнинг биггаси 
бутун кундаланг кесимн буйича диафрагмали панжара (
6
) билан тусилган булади. 
Диафрагмали панжара материалнинг катта булакларини ва шарларни ушлаб 
ксгаиш учун хизмат килада. Майдаланган материал днафрагманинг тор тиркцшла- 
ри оркали утиб, радиал кирралар (5) ёрдамида йуналтирувчи конус (10) га 
тукилади, сунгра ичи буш цапфа оркали машинадан ташкарига чикарилади.
Юпка мацдалаш учун мосланган тегирмонлар диамефн 25 дан то 150 мм гача 
булган пулат шарлар билан тахминан ярмигача тулдирилган булади. Тегирмоцдаги 
майдалаш жараённ курук ва хул усул ёрдамида олиб борилади. Х,ул усулдан 
фовдаланилганда хосил булган суспензия юктуширувчи цапфа оркали ташкарига 
чикарилади.
Шарли тегирмонларнинг майдалаш самарадорлиги ва энергия сарфи мавда- 
ловчи жисмларнинг айланиш тезлиги, огирлиги ва улчамларига, хул усул 
кулланилганда эса суспензиянинг концентрациясига хам боглик булади.
Шарли тегирмонлар бир ка гор афзалликларга эга: исталган материални 
мацдалаш мумкин; узок давом этган иш режимвда доимий майдаланиш даражаси- 
га эришилада; мустахкамлик ва хавс}х:изликни таъмин этади; ишлатиш жуда кулай. 
Камчиликлари: улчамлари катта; фойдали иш коэффициента кичик; майда- 
ловчи жисмларнинг ейилиши натижасида майдаланган материал заррачалари 
ифлосланади; машиналарнинг ишлаш жараёнида шовкин хосил булади.
#'
3.5-расм. Ш арли тегирмон:
и — к о п к о м а р ; 2 — зирх.ли плиталар; 3 — б а р а б а н
кобиги; 
4 — люк; 5 — харакатл антирувчи 
гилдирак; 
6 —  д и аф рагм ал и 
п а н ж а р а ; 
— радиал 
к и рр ал ар; 
д — ичи 
буш 
ц апф а; 
Ю  — йуналтирувчи 
конус.
3.6- раем. Пурковчи тегирмон:
/ — чегарал ан ган труб а; 2 — юкориги 
тирсак; 3 — киясим он тусиади п а н ж а ­
ра; 4 — майдаланган махсулотни чика- 
рувчи труба; 5 — материал берувчи 
инжектор; 6 — сикилган х ав о бериб 
турувчи конусли найчалар.
49



Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish