If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


-§. М О Д Д А ВА Э Н Е Р Г И Я Н И Н Г У Т К А З И Ш К .О Н У Н Л А Р И



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

1.6-§. М О Д Д А ВА Э Н Е Р Г И Я Н И Н Г У Т К А З И Ш К .О Н У Н Л А Р И
Кимёвий технология ж а р а ё н л а р и (механик, гидромеханик
иссиклик ва модда алмашиниш)нинг асосини материал окимлдр 
уртасидаги модда ёки энергия алмашинуви ташкил этади. Ушбу 
жараёнларнинг негизи гидродинамика ва термодинамика конунла- 
рига асосланади. Ж а р а ё н л а р н и тахлил килишда аввал модда ва 
энергиянинг сакланиш конунларига асосан материал ва энергетик 
окимларнинг микдори аникланади, сунгра харакатлантирувчи куч
топилади.
V
14


И ш л аб чикаришда х а р бир жараённинг тезлигини оширишга 
х а р а к а т килинади, бу н а р с а уз навбатида курилмаларнинг иш 
унумини купайтиради. Асосий жараёнларнинг кинетикасини 
урганиш куйидаги конуниятни беради: ж араён ларн и нг утиш 
тезлиги харакатлантирувчи кучга тугри ва каршиликка тескари 
пропорционал. М асал ан , гидромеханик (фильтрлаш) ж а р а ё н учун 
куйидаги кинетик тенгламани ёзиш мумкин:
Ж = Ъ А Р= « 'АР
< 1 5 >
бу ерда V — фильтрат микдори; И — фильтр юзасининг майдони; 
т — вакт; 
фильтрнинг каршилиги; /С
1
— -4
-- фильтрловчи
А
1
тусикнинг утказувчанлиги; АР —  босимлар фарк и (харак ат л ан т и ­
рувчи куч).
Иееиклик алмашиниш ж ар аё н л ар и термодинамика конунлари- 
га аеоеан куйидаги кинетик тенглама билан ифодаланади:
- , -А/ = /С2А/ 
(1.6)
бу ерда 
<2
— утказилган иееиклик микдори; И — иееиклик алм а­
шиниш 
юзаси; т — вакт; 
— иееиклик утказишга 
булган
каршилик; /С
2 = - 7 7
-- иееиклик утказиш коэффициенти

А
2
температуралар ф ар к и (харакатлантирувчи куч).
Модда 
алмашиниш (ёки диффузйон) ж а р а ё н л а р и
учун 
куйидаги кинетик тенгламани ёзиш мумкин:
ш  
1-ДС = /(зДС 
(1.7)
/ч/т 
Яз
бу ерда М  — утказилган модда микдори; И — модда алмашиниш
юзаси; 

модда утказишга булган каршилик; Кл 
= -~
----м о д -
а з
да утказиш коэффициенти; ДС — концентрациялар ф а р к и ( х а р а ­
катлантирувчи куч).
Гидромеханик, иееиклик ва модда алмашиниш ж а р аё н л а р и
учун куйидаги умумий кинетик тенгламани ёзиш мумкин:
1 = Кх 
(
1
.
8
)
бу тенгламада / — жараённинг тезлиги; х — харакатлантирувчи 
куч;и К — кинетик коэффициент.
Урганилаётган жараённинг турига к а р а б кинетик коэффициент 
х ар хил булиши мумкин (масалан, иееиклик ёки модда алмашиниш 
коэффициенти, фильтрловчи мухитнинг утказувчанлиги).
(
1
.
8

тенглама маълум бир харакатлантирувчи куч таъсирида 
борадиган ж ар аё н л ар г а мое келади. Агар икки ёки ундан ортик 
ж а р а ё н л а р бир вактнинг узида параллел кетса, бунда х ар бир
15


жараённинг тезлиги тегишли харакатлантирувчи куч микдорига 
боглик булади. А гар системада бир пайтда комплекс ж а р а ё н л а р
(диффузия ва иссиклик ж а р а ё н л а р и ) содир булса, уларнинг 
ичидан асосий (б ош ) ж а р а ё н а ж р а т и б олинади. Одатда асосий 
жараённинг тезлиги колган ж араён л арн и нг тезлигига нисбатан 
катта булади. Ш у сабабли м ураккаб комплекс жараёнл арнинг 
самарадорлигини ош ириш учун бош ж а р а ё н тезлаштирилади.
Кинетик тенгламаларни тахлил килиш технология жара- 
ёнларини тезлаштиришнинг умумий конуниятини курсатиб беради: 
жараённинг тезлигини ошириш учун харакатлантирувчи кучнинг 
кийматини купайтириш ёки каршиликни камайтириш керак.
(
1
.
8
) тенгламадан куриниб турибдики, гидромеханик, иссиклик ва 
модда алмашиниш ж а р а ё н л а р и уртасида умумий бирлик мавжуд.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish