If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet218/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

299
( 11. 1)


бу ерда 
а
— иссиклик бериш коэффициенти, В т / ( м
2
.К); Т7 — 
иссиклик а л м а ш и н и ш юзаси ( к а т л а м д а г и к а т т и к з а р р а ч а л а р
юзаларининг йигиндиси), м
2
;Д/ — газ ва к а т т и к ма т ериал темпера- 
т у р ал ар и н ин г ур т ач а фарки, К.
М ав хум к а й н а ш к а т л а м и д а н к у р и л м а деворига иссиклик 
бериш коэффициенти газ окими тезлиги маълум максимум 
к и й матг а етгунча ортиб боради. Газ тезлигининг кейинги ортиши 
о ки б ати да з а р р а ч а л а р н и н г х аж ми й концентрацияси к а ма я ди ,
к а тл а мн ин г эркин х а ж м и к а т т а л а ш а д и , иссиклик бериш к о эф ф и ­
циенти эса к а ма я ди . Ма в ху м к а йн аш к а т л а м и г а ботирилган юза 
устидаги иссиклик бериш коэффициенти 
К —
100-4-1100 В т / ( м 2- К) 
атр офи д а узг ар а ди .
М ав ху м к а й н а ш к а т л а м л и иссиклик а л м а ш г и ч л а р д а газ 
мухити учун м у л ж а л л а н г а н оддий т руб а л и иссиклик а л ма ши ни ш 
к у р и л м а л а р и г а нисбатан иссиклик ут ка зи ш коэффициенти анча 
юкори, Ис си кл ик у тка з иш коэффициентининг киймати мавхум 
к а йн аш к а т л а м и т ем пе ра т ура с ин и нг кут а ри л иши билан ортиб 
боради. Агар иссиклик конвекциядан т а ш к а р и р а д иа ц ия йули 
б илан т а р к а л с а хам, К нинг сон ки й мати купаяди. Гилофи о рка ли 
иситиладиган, д ав ри й ишлайдиган цилиндрсимон мавхум ка йн а ш 
к а т л а м л и к у р и л м а л а р д а иссиклик утка з иш коэффициенти ка тта 
кийматга эга булиб 5 60 4 -8 4 0 В т / ( м
2
-К) га тенг булиши мумкин.
Мавхум ка йн аш ка тл а мл и иссиклик а л м а ш г и ч л ар д а в р и й ва 
у з л у к с и з ишлайдиган к у р и лм а л ар г а булинади. К,аттик м а т е р и ­
ал з а р р а ч а л а р и н и н г к у р и л м а д а н бир тек ис да утишини х ам да 
к а т т и к ф а з а ва г аз окимининг к а р а м а - к а р ш и х а р а к а т и н и
т а ъ м н н л а ш учун узлукс из к у р и л м а л а р ке тма- кет с е к ц и я л а р г а 
булинади. Бу нд а й иссиклик а л м а ш г и ч л а р д а и шл ат и ли б булинг ан 
к а т т и к з а р р а ч а л а р к у р и л ма д а н доимо ч ик ар и ли б турилади,
у л арн и нг урнига б ошка донадор м а т е р и ал киритилиб турилади.
11. 11-§. К О Б И К - Т Р У Б А Л И К У Р И Л М А Л А Р Д А И С С И К . Л И К
А Л М А Ш И Н И Ш Н И Т Е З Л А Ш Т И Р И Ш
К,обик-трубали иссиклик а л м а ши ни ш к у р и л м а л а р ин и н г иши- 
ни т е з л а шт и р и шд а н асосий м а к с а д — иссиклик а л м а ши ни ш 
юзасининг и к к а ла томонидаги термик ка рши ли кн и тенг лашти- 
ришдир. Буни икки усулда а м а л г а ошириш мумкин: 1) иссиклик 
а лм а ши ни ш юзаси Т
7
ни купайтириш, бунинг учун, ма са л ан ,
иссиклик бериш коэффициенти 
а
кичик булг а н иссиклик ташувчи 
агент томонидаги юзани к и р р ал и килиб т а йё рл а ш ;
2
) иссиклик 
ташувчи агент гидродинамикасини тугри т а н л а ш орка ли иссиклик 
бериш коэффициенти 
а
нинг кийматини купайтириш. Иккинчи 
усулдан ф ойда ланилг анда иссиклик а л ма ши ни ш юзасидаги чегара 
к а тл а м н и н г те р мик к а рши ли г и ка ма я ди . Т а д к и к о т л а р д а н маъ- 
лумки, иссиклик утк а зи ш г а тускинлик к и л а д и г а н асосий фактор- 
л а р д а н биттаси ч ег ара к а т л а мн ин г к а р ши л и г и х и собла нилади.
300


Ис си кл ик ал ма ши ни шн и я хш ил аш учун т р у б а л а р а р о бушлик- 
даги х а р а к а т с и з з он ал арн и йукотиш керак. Бунинг учун иссиклик 
ташувч и агентнинг т р у б а л а р а р о б у шл ик да н чикишида ёки унга 
ки р иши да т а р к а т у в чи к а м е р а л а р н и урнатиш м а к с а д г а мувофик, 
булади.
Ис си кл ик ал ма ши ни шн и т ез л ашт и ри ш учун турли турб ул иза -
т о рл ард ан фойдаланиш мумкин. Турбулизаторлар т р уб ал ар ташки
юзасидаг и иссиклик ташувч и мухит ч ег ара к а т л а м и н и гирдобси- 
мон холатг а келтиради ёки уни емиради. Н а т и ж а д а термик 
к а р ш и л и к ка майиб, иссиклик бериш ж а р а ё н и т е з л а ш а д и . М ас а-
л ан , т а ш к и юз ас ид а х а л к а с и м о н а р и к ч а л а р булг ан т р у б а л а р
( 1 1 . 2 4 - р а е м) и шл ат ил га н да т р у б а л а р а р о б ушл ик да ги иссиклик 
бериш коэффициенти 
2
ма р о т а б а купаяди.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish