If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet221/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

I
га с и лжи га н булади 
^
— к и рр а л а р н и н г
к а да ми ) . Бун да узунлиги 
I
га тенг булган ха р бир к ирра н и нг
олдинги кисми, ундан и ссиклик ташувч и агент а й л а н и б утганда,
к у н д а л а н г у ю р ма л а р нн хосил к ил ад иг ан манба булиб хизмат 
ки л ад и, н а т и ж а д а к и р р а л а р н и н г юзас ид аги иссиклик бериш 
ж а р а ё н и тезла шади. Ушбу иссиклик юзасидан тра н с п о рт машина- 
ларининг турли типдаги хаволи ва ёгли р ад и ат о рл ар ид а, энергетик 
к у р и л м а л а р д а ва бошка п ла ст и на л и- к и рр а л и иссиклик а лмашгич- 
л а р д а ф о й д а л а н и л г ан д а к у р и л м а л а р н и н г массаси, улчами ва 
ме тал л у шл аш л иг и 1,5
— 2
м а р о т а б а ка майг ан.
Т р у б а л а р а р о бушликдаги окимнинг бир текисда ар а ла ши ши н и
т а ъ ми нл а ш оркали иссиклик алма шиниш жа ра ё н и самарадорлиги- 
ни ошириш имконияти в у ж у дг а келади. Б ун да й муаммони хал
11.28- раем.
« Б а б е к с » типи- 
д а г и ис си кли к а лма шг и ч н и н г
т р у б а л и урами.
11.29- раем.
Ф т о р п л а с т д а н
ки л и н г а н т р у б а л и и с си к ли к
а л м а шг и ч элементи.
20 —
305


А-А
11.30-раем.
Тр а п е ц и я с и мо н
(а)
ва у ч б у р ч а к л и (б) к а н а л л а р д а н хосил 
б улг ан п л а с т и н а л и — ц и р р а л и кесилг ан и с си к ли к а л м а ш и н и ш юзаси:
I
— к и р р а л а р н и н г к а д а м и ; Л — к и р р а н и н г б а л а н д л и г и ;
б —
к и р р а н и н г к а л и н л и г и ;
I —
б и т т а
к и р р а н и н г к ен гл иг и; L — к и р р а л и ю з а н и н г к е нг л и г и .
11.31- раем.
Бу р а л г а н, т р у б а л а р у р а м и д а н т а ш к и л т о п г а н иссиклик
алмашг ич:
/ — коби к;
2 — т р у б а л и
тур;
3
— б у р а л г а н
т р у б а л а р
у р а м и ;
4 —
б у р а л г а н
т ру ба ;
5
— т р у б а н и н г ох ир ги т у г р и б у л а г и ;
6, 7
— п а т р у б к а л а р ; / —
IV
— у р а м д а г и т р у б а
к а т о р л а р и .
306


этиш учун зич жо йл ашг ан ва б у р а лг а н т р у б а л а р урамин и сую клик 
(ёки газ) ок,ими томонидан б у й л ам а ва к у н д а л а н г утишини т аш к и л
этиш о р к а ли хам эришиши мумкин. 11. 31-р а с мд а б у р а лг а н
т р у б а л а р ур ам и д ан тарк иб топтан иссиклик ал ма ши ни ш к ур и л ма-
си чизмаси кур с атилг а н. Б у р а л г а н т р у б а л а р у р ам и д а т ар ти б л и
ую р ма ли о к и м л а р пайдо булади; бунда, ма са л ан , иш мухитнинг 
иссиклик а л ма ш и н и ш юзасида томчили окиб келиб, окиб чикиш 
т а р з и д а г и х а р а к а т и ва окимнинг к у ши м ч а гирдобсимон х ол атг а 
келиши юз беради. Бунда н т а ш к а р и , хосил булган ую р ма ли оким 
мухитнинг яхши а р а л а ши ш и н и т аъ ми нл а й д и.
11.13-§. К, ОБИК, - ТРУБАЛ И ИССИК. Л ИК А Л М А Ш И Н И Ш
К . У Р И Л М А Л А Р И Н И Х И С О Б Л А Ш Т А Р Т И Б И
Ис сиклик алмашиниш к у ри л ма л а рии и л о й и ха ла ш д а у л а р учун 
ав в ал т урли хисоблаш и шл ари б а ж а р и л а д и . Хи соб л аш беш 
к и см да н иборат булади: 
1
) иссик.лик хисоби; 
2
) конструктив 
хисоблаш; 3) ги д р ав л ик хисобла ш; 4) 
механик хисоблаш;
5) техникавий- иктисодий хисоблаш. О д а т д а бундай х и со б л а ш л а р
бир неча в а р и а н т л а р буйича б а ж а р и л а д и . Т а нл ан г а н вари ан тни
б а х о л аш куйида г и энг мак.бул б ел г ил а рни н г бирортаси буйича 
олиб борилади: фойдали иш коэффициенти,
1
м
2
юзаг а с а р ф л а н а -
диган энергия микдори, энг м а кб ул л ик н ин г техник-иктисодий 
мезони ва б о шк а ла р .
Узлуксиз ишлайдиг ан, б уг -суюклик м^хитига мосланг ан 
т р у ба л и иситгичнинг хисобини куриб чикамиз. К,урилманинг 
иссик,лик хисоби конструктив ва г и д р а вл ик хи соб ла ш билан 
узлуксиз боглик,ликда олиб борилади.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish