If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

Индукцион иситиш. 
Бу усул у зг ар ув ча н э лектр майдони 
т а ъ с и ри д а п у л а т д ан т а й ё р л а н г а н к у р и л м а девори ка ли нл иг ид а 
хосил б у ла ди г а н у юр ма ви й ток ё р д а м и д а а ж р а л и б ч ик ад иган
иссикликдан ф о й д а л а н иш г а асосланган. Индукцион усул матери- 
а л л а р н и 400°С гача бир ме ъёрда иситиш ва тегишли иситиш 
д а р а ж а с и н и ж у д а а н и к тутиб туриш имконини беради. Бу нд а й 
э лектр иситкичлар ж у д а кичик иссиклик и н е р ц и я с и г а . эга, 
температурани жуд а аник б ошка ришни т аъ ми нл а й д и, иситкичлар- 
нинг ишини тула ав тома тла шти ри ш мумкин. Лекин индукцион усул 
б ил ан иситиш к и м м а т г а тушади. Бу унинг асосий камчилигн 
хисобланади. Иситишни а рз о н л а шт ири ш учун к у ри л м а д а г и махсу- 
лот д а с т л а б т уйинг ан сув буги ё р д а м и д а тахмин ан 180°С гача 
кизд ир ил ад и,
сунгра 
ма хсулотнинг т е м п е ра т ур ас и тегишли 
ки йм а т г а ча индукцион иситиш ё р д а м и д а ку та рил ад и.
Юкори частотали иситиш. 
Бу усул э ле ктр токини ут к а зма й д и-
ган ма т е р и а л л а р (ди э л ек тр ик ла р) ни иситиш учун и шлатилади, шу 
с а ба б л и бу усул д иэ ле к т ри к иситиш деб х ам юритилади. Юкори 
частотали иситишнинг принципи к у й ид а ги д ан иборат. М а т е р и а л
у з гарув ч ан э лектр майдониг а ж о й л аш т и р и л а д и . Бунда ма те р и а л
м о ле к у л ал ар и майдон частотаси билан т е б р а н м а х а р а к а т г а кела- 
б ошлайди ва ку т бл ан иш ж а р а ё н и юз беради. З а р р а ч а л а р н и н г
т еб ра н ма х а р а к а т энергияси диэ ле к т ри к м о л е к у л а л а р и о рас ид аг и
и шкаланишни енгиш учун с а р ф л а н а д и ва у иситилаётган ма тери ал
м а сса си да иссикликка айл ан ад и .
Иситиш учун 10 дан 100 М Г ц гача юкори частотали электр токи 
и шл ати л ад и. Юкори ч астотали ток л а м п а л и ген ера тор да хосил 
килинади. Б ун да й г ен ера т ор да 50 Гц ч астота ли оддий у згарув ч ан
ток юкори ч астота ли токка ай ла н ти ри л ад и. Юк ори частотали ток 
билан конденсаторнинг п ла сти н кал ари т а ъ ми нл ан ад и. Пл а с т ин ка -
л а р уртасига иситилиши лозим булган ма те ри а л жо йл а шт и р и л а д и.
Кимёвий технологияда юкори частота ли иситишдан пластик 
м а с с а л а р ни иситиш, айрим м а т е р и а л л а р н и куритиш ва б ошка
м а к с а д л а р д а фо й д а л а н ил а д и . Ис итиш т е м п е р а т у р ас ин и осон ва 
а ник б ошка риш х а м д а иситиш ж а р а ё н и н и т ул а а в т о м а т л а ш т и р и ш 
мумкин. Би р о к бу усул м у р а к ка б к у р и л м а л а р д а н ф о йда ла н ишни
т а л а б килади, иситиш к у р и л м а л а р и н и н г фой да л и иш коэффици- 
енти эса кичик. Шу с а б а бл и юкори частота ли иситиш усулидан 
( бошк а арзон у с у лл ар ни к у л л аш мумкин б у л м а г а н т а к д и р д а )
к и м ма т ба х о м а т е р и а л л ар н и куритишда ф ой да ла н иш м а к с а д г а
мувофикдир.
268


Эле ктр ёйи билан иситиш. Бу ж а р а ё н электр ёйи ё р д а м и д а
и шл ай ди га н п е ч ла рд а олиб бор ил ад и. П е ч л а р д а г и э ле к т р о д л а р
орасида электр ёйи аланг ас и таъ си ри д а электр энергияси иссиклик 
э нергиясиг а ай ла н ти ри л ад и. Эл е ктр ёйи ё р д ам ид а кичик х а ж м д а
кучли э л е кт р кувватини хосил ки л иш мумкин. Бун да й ша роитда 
ута ки зи г ан газ ва б у г ла р п л а з м а холига утади. Н а т и ж а д а 3000°С 
гача т е м пе р а т у ра хосил к,илиш мумкин. Электр ёйи билан 
и шл ай ди га н п еч ла рд а бир текис иситиш ва т е м пе ра т ур ан и аник 
б о ш к а р иш имконияти йук. Бу н да й пе ч ла р м е т а л л а р н и суюлти- 
ришда, к а ль ц ий к а рб и д ва фосфор о л ишда и шл ати л ад и.
10.7- §. О Д Д И И Т Е М П Е Р А Т У Р А Л А Р Г А Ч А С О В И Т И Ш
Тахминан 10— 30°С л а р г а ч а совитиш учун энг арзон ва кулай 
совитувчи а ге нт л ар — сув ва х ав о кенг и шл а т и л а д и. Х,авога 
нис ба тан сувнинг иссиклик сигими ва иссиклик бериш к о э фф и ц и ­
ента катта. Совитиш учун д ар ё, кул ва к у д укд а н олинган с ув ла р 
и шл ат и ла д и. Аг ар сув т ан к и с булса, иссиклик к у р и л м а л а р и д а н
к а й т а ч ик к ан сув очик х а в з а л а р д а к ис м а н б уг ла тиш хисобига ёки 
г р а д и р ня л а р да хаво окими ёрд амид а совитилгандан сунг к а й т ад а н 
совитувчи агент си фа т и д а фо й д а л а н ил а д и .
Совитиш д а р а ж а с и сувнинг бошл анг ич т ем п е р а т у р а с иг а
боглик. Д а р ё ва кул сувининг т ем п е ра т у ра с и йил ф а с л л а р и г а кура 
12— 25°С, к у д у к сув ла р и 4—г15°С, и ш л а б ч ик а р и ш д а и шл ат и ли б
булинган сув эса тахминан 30°С (ёз ша р о и т л ар и д а ) т е м пе р а т у р а г а
эга булади. Ис с ик л и к а л м а ш и ни ш к у р и л м а л а р и н и л о йи х а л а ш д а
сувнинг ёз п ай тиг а тугри ке ла ди га н т е м п ер а т у р ас и олинади. 50°С 
дан юкори т е м п е р а т у р а д а сувнинг т а р к и б ^ д а э риг ан т уз л а р 
ч укмаг а тушиб, иссиклик а л м а ш и н и ш к ури л ма с ин и нг юзасига 
утириб колади, бу хол иссиклик жа р а ё н л а р и ни н г с а мар а дорл и г ин и
к а м ай т и р а д и . Шу с а ба б л и иссиклик к у р и л м а л а р и д а н ч ик аётг а н
сувнинг т е м п ер а т у ра с и 40— 50°С д а н ошмаслиг и зарур.
Совитиш ж а р а ё н и учун к е р а к б у лг ан сувнинг с а р ф и (\У, к г / с )
иссиклик б ал ан си т е н г л а м а с и д а н топилади:

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish