If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

Минерал мойлар билан иситиш. 
Бу усул ута к,издирилган сув 
билан иситишга нисбатан оддий ва арзондир. Бунда н т а ш ка р и ,
систе мада юкори босим ишлатиш ша рт эмас. Ми не рал мойлар 
ёрдамида ма тери ал л арн и энг купи билан 250— 300°С температура- 
гача иситиш мумкин.
Ми не ра л мойлар энг арзон о рганик с у ю к ли кл а р. Аммо 
улар хам катор камчил икл ар га эга: иссиклик бериш коэффициенти 
кичик, иссиклик а лм а ши ни ш юз ас ид а и ф ло с ла н и ш ла р пайдо 
булади, юкори т ем п е р а т у р а д а мойлар о ксидланиши мумкин. 
Иситиш к у р ил ма с и етарли д а р а ж а д а яхши и шл аши учун мой ва 
иситилаётган ма х с ул от т е мп е р а тура с и орас идаг и ф а р к ками билан 
15— 20°С булиши шарт. Шу с а ба б л и хозирги кунда минерал 
мойлар билан иситиш ж у д а кам и шл ати л ад и.
Юкори тем п ературали органик сую к ли к лар билан иситиш.
Бунда й иссиклик ташувч и аг ент л а р с у к ж л и к холатида хам, буг 
холатида хам ишлатилиши мумкин ва тахминан 400°С гача иситиш 
учун ишлатилади. Б у л а р каторига глицерин, нафталин, этиленгли- 
кол, дифенил, дифенил эфир, д ито л ил мета н, минерал ёг л ар,
кремнийорг аник с уюк ли кл ар ва б о ш к а л а р киради.
Кимё са но а тид а 26,5 % дифенил ва 73,5 % дифенил э фирд а н
т а рк иб топган дифенил а р а л а ш м а с и кенг и шл ати л ад и. Бу 
а р а л а ш м а куйидаги п а р а м е т р л ар г а эга булиши мумкин. М а с а л а н ,
¿кай = 2 5 8 ° С , Я = 0,1 М П а булганда г = 285 к Ж / / к г ; ^ ай= 3 8 0 ° С ,
/> = 0,8 М П а б у л г а нд а г = 220 к Ж / к г .
264


Д и ф е ни л а р а л а ш м а с и н и н г асосий а фз а лл и г и шундаки, бу 
иссик,л и к ташувчи агент ё р д а м и д а кичик босим б ил ан юкори 
те м п е р а т у р а олиш имкони бор. М а с а л а н , 300°С т е м п е р а т у р а д а
туйинган сув бугининг босими 
8,8
М П а га тенг булса, дифенил 
а р а л а ш м а с и бугининг босими эса ф а к а т 0,24 М П а га тенг булади.
Шу сабабли дифенил а р а л а ш м а с и ёрдамида юкори температурага- 
ча киздириш учун катта босимга мосланган з м е ев ик ла р урнига 
оддий кобикли иссиклик а л м а ш и н и ш к у р и л м а л а р ин и ишлатиш 
мумкин. Ди фе ни л а р а л а ш м а с и бошк,а органик иссиклик ташувчи 
аг ентлар каби айрим к а мч ил и к л а р г а эга: а р а л а ш м а н и н г буг хосил 
килиш иссик,лиги кичик; а р а л а ш м а н и н г ёниб кетиш хусусияти бор.
Буг холидаг и дифенил а р а л а ш м а с и ё р д а м и д а 380°С гача 
киздириш мумкин. Бунда н хам юкори т е м п е р а т у р а д а дифенил 
а р а л а ш м а с и д а п ар ч а л а н и ш ж а р а ё н и юз беради.
10.6- раем.
Д и ф е н и л а р а л а ш м а с и б и ла н м а ж б у р и й ци р ку л я ц и я восита-
сида иситиш к урилма си:
/ — м а р к а з д а н к о ч м а н асос;
2
— э л е к т р т ок и б и л а н к и з д и р и л а д и г а н коз он ; 
3
— и с с и к л и к
с а р ф л а й д и г а н а п п а р а т ;
4
— к е н г а й т и р и л г а н и д и ш; 5 — к а б у л к и л у в ч и иди ш;
6
— ф и л ь т р .
10
.
6
- р а е мд а суюк холдаги дифенил а р а л а ш м а с и билан 
и шл ай ди га н ма ж б у р и й ц и р к у л я д и я л и иситиш к ури л мас ин и нг
схемаси курсатилган. А р а л а ш м а э лектр токи билан и шл ай ди г ан
козонда к,издирилади ва сунгра иссик,лик са рфл айдиган ку р и лма г а 
юборилади. Схема да ц ирк уля ц ия м а р к а з д а н кочма насос орк,али 
а м а л г а оширилади. А р а л а ш м а н и н г х а ж м и киздириш пайгида 
кенгаяди, шу с а б а бд а н иссиклик с а р ф л а й ди г а н к у р и л м а д а н сунг 
махсус идиш ж о й ла шт и ри лг ан . А р а л а ш м а уз иссиклигини бериб, 
те м п е ра т у р ас и п а с а й г а н д ан сунг насос ё рд а м ид а к а йт а да н
265


оловга чид амл и г иштд ан т а йё рл а н г а н . Футеров ка нинг п а з л а р и д а
спиралсимон иситиш эле ментл ари жо й л а ш т и р и л г а н булиб, у л ар г а 
э л е кт р о ши на л ар ё р да м ид а ток берилади. Иситиш э л е м ен тл ар и да н
а ж р а л и б ч ик кан исси кл и к иситилиши лозим булган к у р и л м а г а
берилади. Атроф мухитга иссикликнинг йукотилишини камайти- 
риш учун к у р и л м а изо л яция к а т л а м и б ил а н копланган.
Иситиш э ле м е н т л а р и нихром к о т и ш м ас и да н т а й ё р л а н г а н сим 
ёки л е н та д ан иборат. Нихром к от и шм а с и н ин г т а р ки б ид а 20 % 
хром, 30— 80 % никель ва 0,5— 50 % темир булиши мумкин.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish