If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet171/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

=
<9 М >
бу ерд а е,.— газнинг нисбий нур ч икариш коэффициенти
Тт
— 
г азнинг абсолют т емпе ратур ас и.
Г а з л ар н и н г нисбий нур ч ик ар и ш коэ ффициентл ари киймати 
справ оч ник ва махсус а д а б и ё т л а р д а келтирилади.
9.5-§. К О Н В Е К Т И В И С С И К Л И К А Л М А Ш И Н И Ш
С у юк л и к ёки газнинг х а р а к а т и пайтидаги иссикликнинг 
т а р к а л и ш и конвектив иссиклик ал ма ши ни шн ин г мазмунини 
ташкил этади. Бунда иссикликнинг т а р к а л и ши бир йула конвекция 
ва иссиклик у тк а зу в ч ан ли к ус у лл ар и ё р да м ид а а м а л г а ошади. 
Конвекция д ей ил г ан д а суюк лик ёки газ катта з а р р а ч а л а р и н и н г
си л жи ши пайтида иссикликнинг т е м п е р а т у р а л а р и т урлича булган 
бир кисмидан бошка кисмига утиши тушунилади. Конвекция 
ф а к а т х а р а к а т килаётг ан мухитда юз бериши мумкин, чунки бунда 
иссикликнинг т а р к а л и ш и мухитнинг силжиши билан богликдир.
С ую к л ик ёки газ окими ва у л а р г а тегиб турган жисм юзаси 
о р ал и г ид а иссикликнинг т а р к а л и ш и конвектив иссиклик а л ма ши -
ниш ёки иссикликнинг бери ли ши деб а т а л ад и. Х а р а к а т ла н ув ч и
мухитдаги конвектив иссиклик ал ма ши ни шд а т ем пе рат ур ал ар н и нг
у зг ари ш схемаси 9. 6-расмда берилган. С уюкл ик мухити икки 
к а т л а м д а н иборат булади: ч егара к а т ла м и ва окимнинг маркази.
К а т т и к жисм юзас ид аг и г емпе рат урани 
оким м а р ка з и д а г и
231


темпе ратурани / м, чегара ка т л а мн ин г 
калинлигини б б илан белгилаймиз.
К ат т ик жисм юзасидан чегара 
к а т ла м о р к а ли энергия иссиклик 
у т ка зу вч ан ли к йули б ил ан утади. 
Ч е га р а к а т л а м д а н мухитнинг м а р к а ­
зита 
иссиклик 
асосан 
конвекция 
о р к а ли
т а р к а л а д и .
Иссикдикнинг 
ка тт и к жисм юзас ид ан суюклик му- 
хитига берилиш ж а р а ён и г а окимнинг 
х а р а к а т р ежими ка тта таъ си р курса- 
тади.
Конвекция икки турга булинади 
(табиий ва мажбурий). Суюкликнинг 
«иссик» ва «совук» к и с м ла рид а г и 
з и чл и к л а р ф а р к и таъ си ри д а табиий 
конвекция юзаг а келади. М а ж б у р и й
конвекция т а шк и куч л ар (насос, вентилятор, а р ал а ш т и р г и ч )
т а ъ си ри д а хосил булади.
Су юкл ик турб ул ент режим билан х а р а к а т л а н г а н д а иссиклик 
алмашиниш ж а р а ё н и анча тез боради, л а м и н а р режимда эса секин 
кетади.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish