If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

N u= f —-
Ну с сел ь т мезони: а — и ссиклик бериш коэффициента;
/ — аникловчи геометрик j/лчам; 
к
— мухитнинг иссиклик утка- 
з у в ч а н л и к коэффициенти. Нуссельт мезони асосий аникловчи 
мезон булиб, девор ва оким ч е г а р а с ид аг и иссикликнинг ;утиш 
тезлигини ифода л ай ди .
Fo = “^ — 
Ф ур ь е м е з о н и : а
— т е м п е р а т у ра у тк а з у в ча нл ик ко-
г
эффициенти; т — ж а р а ё н н и н г д ав омл ил и г и. Фурье мезони но- 
тургун иссиклик ж а р а ё н л а р и д а темпе ратура майдонининг узгариш 
тезлиги, мухитнинг улчами ва физик к а т т а л и к л а р и ÿp Ta c i u ar H 
б о г л ик ли к л ар ни белгилайди.
P e = = R e P r = —

П е к л е мезони: w
— окимнинг тезлиги;
а
А
с
с ол и шти рма иссиклик сигими; р — мухитнинг зичлиги. Пе кл е 
мезони конвектив иссиклик а л м а ши н и ш пайтида конвекция ва
234


иссиклик утка зу вч ан ли к ус у л ла р и ё р д а м и д а ут к а з и л г ан иссиклик 
микдорининг нисбатини ифодалайди.
Н о — —
-----
Гомохрон мезони.
Бу мезон ухшаш окимлардаги
нотургун х а р а к а т н и н г ха ра кт ери н и хисобга олади.

Р ей н о ль д с мезони:
ц,, 
у
— м у х и т н ин г д ин ам ик
ва ки н ема тик к ов ушоклик коэффициенти. Рейнольдс мезони 
окимд аги инерция ва и ш к а ла н и ш кучининг нисбатини ани кл ай ди .
р
г _ _ ^ _ — Ф р уд мезони:
£ — эркин гушиш тезла ниши. Фруд
мезони ог ирли к кучининг с уюк ли к х а р а к а т и г а т а ъ с и рин и и ф о д а ­
лайди.
Л
Г
2
= - 
... , 
Гп — -у-~—
геометрик у х ша шл ик мезонла-
ь0
¿0
ри: ¿ ь ¿
2
, ... , 
— иссиклик а л м а ши н и ш д а к а т н а ш а ё т г а н девор 
ёки юзанинг асосий геометрик улчами; 
Ы

— х ар а к т е р л и улчам. 
Д и а м е т р т р у б а л а р учун х ар а к т е р л и улчам в азифас ини б а ж а р а д и
(Ьо — й). Ы
си фа т и д а т руб а н ин г узунлиги, букилг ан труб ан ин г
э гри л и к радиуси ва бошка шу каби у л ча м л а р и шл а т и л а д и.
Шу нд ай килиб, конвектив иссиклик бериш ж а р а ё н и н и н г
умумий к ри т ери а л те н гл ама си т ар ки б иг а иссиклик ух ша шл ик
ме зонлари ( N
11
, Ро, Ре) дан т а ш к а р и гидродинамик (Но, Ие, Рг) ва- 
геометрик у хш а ш л и к ме зонл ари
(Г\, Г
2
,
... , 
Г
„) х ам киради.
Р е = = Я е Р г б улганлиги с а б а б л и (9.41) т е н г л а м а д а г и Пекле 
мезони урнига Пр а нд тл мезонини ишлатиш мумкин. Бунда 
конвектив иссик,лик беришнинг умумий т е н г л а ма с и куйидаги 
куринишни э га лла йди:
Ыи = / " (Ро, Рг, Но, Яе, Рг, Г|, Г2... 
Гп)
(9.42)
Рг = -т
- = - - — Прандтл мезони: с
— солиштирма иссиклик
А, 
а
сигими; 
а
— тем п е ра т ур а у т ка з ув ч ан ли к коэффициенти. Пра нд тл
мезони суюкликнинг ковушок,лик ва тем п е ра т у ра у т к а зу в ч ан ли к 
х о сс ал а ри ни н г нисбатини ифодалайди.
П р а н д т л мезонининг сон киймати томчили с у ю к л и к л а р учун 
3 4 - 3 0 0 ат ро фи д а б ула ди ва т е м пе ра т у ра н ин г ку та рил иши билан 
а н ч аг а к а м а я ди . Г а з л а р учун 
Р г
нинг киймати у з г а р м а с булиб, 
а т о м л а р сонига боглик б ула ди
(Р г —
0, 74- 1). Тахминий хисоблаш- 
л а р учун 
Р г
нинг кийматини куйидагича олиш мумкин: бир атомли 
г а з л а р 0,67; икки атомли г а з л а р 0,72; уч атомли г а з л а р 0,8; турт ва 
куп атомли г а з л а р
1
,
0
.
Тургун иссиклик а л ма ш и н и ш ж а р а ё н л а р и д а умумий тенгла- 
мадан Ро ва Но критерийлари кискартирилади. Ма ж бу р ий х а р а к а т
пайтида эса огирлик кучининг оким гидрод и на ми кас иг а таъ си ри
ж у д а к а м а я ди , бундай ша роитда Рг критерийсини хам кискарги- 
риш мумкин булади. У холда:
235


Ми = Р"(Яе, Рг, 
Г
|, 
Г
2... 
Гп).
(9. 43)
(9.42) ва (9.43) т ен г л а м а л а р и ни н г куриниши т а ж р и б а йули 
билан а ни к л а н а д и , одатда бундай т е н г л а м а л а р д а р а ж а л и ш а к л д а 
и фо д а ла н ад и. М а с а л а н , д иа метри
<1
ва узунлиги / булган 
трубадаги окимнинг х а р а к а т и пайтидаги иссиклик бериш ж а р а ё н и
учун (9.43) т е н г ла ма си ни куйидаги куринишда ёзиш мумкин:
Ыи 
= ~ ~ = с
Ю Т г я( ~ у \
А 
(X
бу ерда 
с, т, п, р 

— т а ж р и б а йули билан а н и а д а н ад и г а н
к а т т ал и к л а р .
Табиий конвекция пайтидаги иссиклик беришни хисоблаш учун 
Рг критерийсини а н и к л аш г а гугри ке ла ди
=
д1).
Би ро к 
табиий конвекция пайтида оким тезлиги ш ни хисоблаш ж у да
кийин. Шу с а б а б д а н Рг урнига Грасгоф мезонини ишлатиш 
м а к с а дг а мув офик булади:
Ог = ^ ~ Р Д / ,
V
бу ерда р — х.ажмий кенгайиш коэффициенти; 
М
— «иссик» ва 
«совук» суюк лик т е м п е р ат у ра л а р и фа р к и. Грасгоф мезони эркин 
конвекция п ай тид а «иссик» ва «совук» суюк лик з и чл и кл ари н ин г
фарк и таъ си ри д а хосил булган окимнинг г идродина мик режимини 
ифодалайди. Табиий конвекция ёки с уюкликнинг эркин х а р а к а т и
пайтида иссиклик беришнинг умумий кри г ери ал т е н г лама си
куйидаги куринишни олади:
Ыи = / (Ог, Рг, -'-). 
(9.44)
Г а з л а р учун Рг == 1 = с о п з 1 б у лг а нл иг и с а б а б л и (9.44) тенгла- 
ма да ги П ра нд т л критерийсини к и ск а р т и р и ш мумкин.
И с с и к л и к а л м а ш и н и ш ж а р а ё н и н и н г а н и к х о л л а р и х а л к и л и н -
г а н д а
г ег ишл и
к р и т е р и а л т е н г л а м а л а р е р д а м и д а
Н у с с е л ь т
м е з о н и н и н г к и й м а т и т о п и л а д и. С у н г р а Н у с с е л ь т м е з о н и н и н г
т е н г л а м а с и о р к а л и и с с и к л и к б е р и ш к о э ф ф и ц и е н т и
а
а н и к л а н а д и .
а = 7 ‘ '
9 б-§ К О Н В Е К Т И В И С С И М И К А Л М А Ш И Н И Ш Н И Н Г
Т А Ж Р И Б А Н А Т И Ж А Л А Р И
Х о з и р д а к о н в е к т и в и с с и к л и к а л м а ш и н и ш н и н г х а м м а т у р л а р и
илмий ж и х а т д а н т а д к и к ки линг ан, т а д к и к о т л а р на; и* а л а Ри 
а с о с и д а т е г и ш л и к р и т е р и а л т е н г л а м а л а р и ш л а б чикил! ан. Кри
236


р и а л т е н г л а м а л а р ё р д а м и д а и с с и к л и к б е р и ш к о э ф ф и ц и е н т л а р и
х,исоблаб т о п и л а д и . К о н в е к т и в и с с и к л и к а л м а ш и н и ш н и н г а й р и м
к у р и н и ш л а р и б у й и ч а о л и н г а н к р и т е р и а л т е н г л а м а л а р б и л а н
т а н и ш и б ч и к а м и з .

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish