If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet143/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

цент р и ф у г а л а ш
дейилади. Це нт р ифу га -
л а ш ж а р а ё н и ц е н т р и ф у г а л а р д а а м а л г а оширилади.
Ц е н т р и ф у г а л а ш д а хосил булган м а р к а з д а н кочма кучлар 
чуктириш ж а р а ё н и д а г и огирлик кучи вй фи л ь т р л а ш да г и гидроста- 
тик к у ч л ар г а нис ба тан куп ро к т а ъ си р к илади. Шу ни н г учун турли 
жи н сл и систе мал ар ни а ж р а т и ш учун и ш л а т и л а д и г а н чуктириш ва 
ф и л ь т р л а ш ж а р а ё н л а р и г а нис ба тан ц е н т р и ф у г а л а ш ж а р а ё н и
ж у д а с а м а р а л и хисобла нади.
Ц е н т р и ф у г а л а р н и н г асосий кисми горизонтал ёки вертикал
у к к а ж о й л а ш г а н к а тт а т е з л и кд а айланувчи б а р а б а н булиб
у э л е кт р д ви га т ел ь ё р д а м и д а а й л а н ма х а р а к а т г а келтирилади.
М а р к а з д а н кочма куч т а ъ с и р и д а с ус пе нзиядаг и к а т т и к модда 
з а р р а ч а л а р и чукмаг а тушиб, суюк ф а з а д а н а ж р а л а д и . С уюк ф а з а
ф у г а т дейилади. Хосил булг а н чукма б а р а б а н ичида колиб, суюк 
ф а з а эса а ж р а т и б олинади.
Турли жинсли а р а л а ш м а л а р н и а ж р а т и ш принципиг а кура 
ц е н т р и ф у г а л а р уч т ург а булинади: 1) фильтрловчи центрифуга- 
л а р ; 2 ) чуктирувчи ц е н тр иф у г а ла р ; 3) т а р е л к а л и с е па р а т о р л ар .
А ж р а т и ш коэ ффи ци ен ти г а кура х а м м а ц е н т р и ф у г а л а р икки 
г урух га булинади.
1. 
Н о р м а л це нтр иф у га ла р ( К а^
3600). Б ун да й ц ен тр и ф у га ла р
с у с п е н з и я л а р да н ка тта, у р та ч а ва м а й д а р о к з а р р а ч а л а р н и
а ж р а т и ш учун ии_1л ат и л ад и.
2. 
Ута ц е н тр и ф у га л а р
( /Са> 3 6 0 0 ) . Бу нд а й ц е н т р иф уг а ла р
майда з а р р а ча л и суспензияларни ва эмульс ияла рни а ж р а т и ш учун 
и шл ат ил ад и.
12—
177


Фильтрловчи ц ен тр и ф у га ла р ни н г б а р а б а н и говаксимон турли 
м е т а л ла р да н ишланиб, унинг юзасига ма т ери ал (мато) копланади.
Фильтрловчи ц ен тр и ф у га ла р да суспензия ёки эмульсия ма р к а з д а н
кочма куч т а ъ с и р и д а б а р а б а н д ев о р л а р и га к а р а б отилади, бунда 
к а тт и к модда з а р р а ч а л а р и фильтр м а т е р и а л л а р н и н г юза к исмида 
колиб, суюк ф а з а ( фуг а т) бу куч т а ъ с и р и д а чукма к а т л а м и ва 
фильтр т у си к л а р д а н утади х,амда б а р а б а н д а н узлуксиз ч ик ар и б
турилади.
Чуктирувчи ц е н т р и ф у г а л а р д а б а р а б а н яхлит металл пла- 
с т и н к ал а р д а н килннади. Бу ц е н т р иф у г а л а р д а б осимлар фа р к и
м а р к а з д а н кочма куч т а ъ си ри д а х,оснл килинади. Б а р а б а н
айланиши н а т и ж а с и д а м а р к а з д а н кочма куч т аъ с и р и д а суспензия 
ёки эмульсия б а р а б а н дев орл ари томон х, аракатланади. Зичлиги 
к а тта булган с уюк ли к ва к а т т ик ф а з а л а р б а р а б а н д е в ор л ар и 
якинида, зичлиги к а м р о к булг ан б ошка ф а з а эса ук атрофи д а 
йигилади.
Та р ел ка л и с е п а р а т о рл а р узлуксиз и шл а й ди г а н чуктирувчи ута 
ц е н т р и ф у г а л а р х а т о р и г а киради. Бу н да й ц ен т риф уг а ла р н ин г
вертикал ротори булиб, суюклик бир неча т а р е л к а л а р г а т а р к а л а д и
ва з а р р а ч а л а р н и н г чукиши л а м и н а р р е ж и м д а а м а л г а оширилади.
Таре л кал и се па ра т ор ла р э мульс ияла рни а ж р а т и ш ва с уюкликла р- 
ни тиндириш учун и шл ати л ад и.
Иш режимиг а кура цен тр ифуга л ар д ав ри й ва узлуксиз булади.
Б а р а б а н в алининг урнатилиши х.олатига к а р а б

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish