R3, C3=0,14
|
YTX nispiy soni, 1/mln.avt.km
|
R4, C4=0,16
|
Hodisalarning jiddiyligi (*)
|
R5, C5=0,17
|
Xaydovchining xolati
(**)
|
R6, C6=0,05
|
SHovqinning tezlashishi, m/s2
|
R7, C7=0,11
|
dvigatelning nispiy eskirishiya, %
|
R8, C8=0,05
|
Yoqilg‗i sarfining oshishi, %
|
R9, C9=0,06
|
SHina eskirishining ortishi, %
|
R10, C10=0,04
|
|
1
|
30
|
1,0
|
220
|
1,0
|
1,0
|
1,0
|
1,30
|
1,0
|
0,3
|
0,0
|
|
|
0,39
|
0,64
|
45
|
0,89
|
15
|
0,58
|
10
|
0,0
|
0,796
|
2
|
40
|
0,89
|
190
|
0,73
|
0,95
|
0,95
|
1,0
|
0,63
|
0,3
|
0,0
|
|
|
0,34
|
0,56
|
25
|
0,46
|
2
|
0,06
|
20
|
0,17
|
0,5987
|
3
|
50
|
0,78
|
150
|
0,31
|
0,9
|
0,9
|
0,8
|
0,37
|
0,5
|
0,05
|
30
|
1,0
|
0,15
|
0,24
|
10
|
0,17
|
0
|
0
|
35
|
0,42
|
0,4953
|
4
|
60
|
0,57
|
120
|
0,09
|
0,8
|
0,8
|
0,62
|
0,15
|
1,0
|
0,1
|
17
|
0,35
|
0,05
|
0,07
|
4
|
0,04
|
2
|
0,06
|
55
|
0,75
|
0,3674
|
5
|
70
|
0,56
|
115
|
0,05
|
0,7
|
0,7
|
0,57
|
0,08
|
1,5
|
0,15
|
10
|
0,0
|
0,03
|
0,04
|
2
|
0,0
|
4
|
0,18
|
61
|
0,85
|
0,3502
|
6
|
80
|
0,44
|
110
|
0,00
|
0,6
|
0,6
|
0,50
|
0,0
|
2
|
0,211
|
10
|
0,0
|
0,01
|
0,0
|
10
|
0,17
|
9
|
0,3
|
65
|
0,92
|
0,3460
|
7
|
90
|
0,33
|
115
|
0,05
|
0,4
|
0,4
|
0,50
|
0,0
|
3
|
0,31
|
11
|
0,05
|
0,11
|
0,17
|
21
|
0,40
|
13
|
0,43
|
68
|
0,97
|
0,3501
|
8
|
100
|
0,22
|
120
|
0,09
|
0,2
|
0,2
|
0,7
|
0,85
|
4
|
0,42
|
20
|
0,5
|
0,3
|
0,49
|
30
|
0,58
|
18
|
0,6
|
70
|
1,0
|
0,5016
|
9
|
110
|
0,11
|
130
|
0,18
|
0,01
|
0,01
|
1,0
|
0,63
|
6
|
0,63
|
25
|
0,75
|
0,6
|
1,0
|
40
|
0,79
|
24
|
0,8
|
60
|
0,83
|
0,313
|
10
|
120
|
0,00
|
140
|
0,27
|
0,01
|
0,01
|
1,30
|
1,0
|
10
|
1,02
|
30
|
1,0
|
|
|
5
|
1,0
|
30
|
1,0
|
56
|
0,76
|
0,7336
|
Avtomobil yo‗llarining transport va ekspluatatsion sifatlari ko‗rsatkichlarining optimal qiymatlarini aniqlash.
(halqa yo‗li)
9.4-jadval
№
|
Harakat tezligi km/ch km/ch
|
R1, C1=0,15
|
Gaz ifloslanishi g/km
|
R2, C2=0,07
|
YUklanganlik darajasi, z
|
R3, C3=0,14
|
YTX nispiy soni, 1/mln.avt.km
|
R4, C4=0,16
|
Hodisalarning jiddiyligi (*)
|
R5, C5=0,17
|
Xaydovchining xolati
(**)
|
R6, C6=0,05
|
SHovqinning tezlashishi, m/s2
|
R7, C7=0,11
|
dvigatelning nispiy eskirishiya, %
|
R8, C8=0,05
|
YOqilg‗i sarfining oshishi, %
|
R9, C9=0,06
|
SHina eskirishining ortishi, %
|
R10, C10=0,04
|
|
1
|
30
|
1,0
|
220
|
1,0
|
1,0
|
1,0
|
1,30
|
1,0
|
0,3
|
0,0
|
|
|
0,39
|
0,64
|
45
|
0,89
|
15
|
0,58
|
10
|
0,0
|
0,796
|
2
|
40
|
0,89
|
190
|
0,73
|
0,95
|
0,95
|
1,0
|
0,63
|
0,3
|
0,0
|
|
|
0,34
|
0,56
|
25
|
0,46
|
2
|
0,06
|
20
|
0,17
|
0,5987
|
3
|
50
|
0,78
|
150
|
0,31
|
0,9
|
0,9
|
0,8
|
0,37
|
0,5
|
0,05
|
30
|
1,0
|
0,15
|
0,24
|
10
|
0,17
|
0
|
0
|
35
|
0,42
|
0,4953
|
4
|
60
|
0,57
|
120
|
0,09
|
0,8
|
0,8
|
0,62
|
0,15
|
1,0
|
0,1
|
17
|
0,35
|
0,05
|
0,07
|
4
|
0,04
|
2
|
0,06
|
55
|
0,75
|
0,3674
|
5
|
70
|
0,56
|
115
|
0,05
|
0,7
|
0,7
|
0,57
|
0,08
|
1,5
|
0,15
|
10
|
0,0
|
0,03
|
0,04
|
2
|
0,0
|
4
|
0,18
|
61
|
0,85
|
0,3502
|
6
|
80
|
0,44
|
110
|
0,00
|
0,6
|
0,6
|
0,50
|
0,0
|
2
|
0,211
|
10
|
0,0
|
0,01
|
0,0
|
10
|
0,17
|
9
|
0,3
|
65
|
0,92
|
0,3460
|
7
|
90
|
0,33
|
115
|
0,05
|
0,4
|
0,4
|
0,50
|
0,0
|
3
|
0,31
|
11
|
0,05
|
0,11
|
0,17
|
21
|
0,40
|
13
|
0,43
|
68
|
0,97
|
0,3501
|
8
|
100
|
0,22
|
120
|
0,09
|
0,2
|
0,2
|
0,7
|
0,85
|
4
|
0,42
|
20
|
0,5
|
0,3
|
0,49
|
30
|
0,58
|
18
|
0,6
|
70
|
1,0
|
0,5016
|
9
|
110
|
0,11
|
130
|
0,18
|
0,01
|
0,01
|
1,0
|
0,63
|
6
|
0,63
|
25
|
0,75
|
0,6
|
1,0
|
40
|
0,79
|
24
|
0,8
|
60
|
0,83
|
0,313
|
10
|
120
|
0,00
|
140
|
0,27
|
0,01
|
0,01
|
1,30
|
1,0
|
10
|
1,02
|
30
|
1,0
|
|
|
5
|
1,0
|
30
|
1,0
|
56
|
0,76
|
0,7336
|
Avtomobil yo‗llarining transport va ekspluatatsion sifatlari ko‗rsatkichlarining optimal qiymatlarini aniqlash.
(maxalliy yo‗llar)
9.5-jadval
№
|
Harakat tezligi km/ch km/ch
|
R1, C1=0,09
|
Gaz ifloslanishi g/km
|
R2, C2=0,18
|
Yuklanganlik darajasi, z
|
R3, C3=0,09
|
YTX nispiy soni, 1/mln.avt.km
|
R4, C4=0,11
|
Hodisalarning jiddiyligi (*)
|
R5, C5=0,11
|
Xaydovchining xolati
(**)
|
R6, C6=0,05
|
SHovqinning tezlashishi, m/s2
|
R7, C7=0,11
|
dvigatelning nispiy eskirishiya, %
|
R8, C8=0,08
|
YOqilg‗i sarfining oshishi, %
|
R9, C9=0,12
|
Uvelichenie iznosa shin,
%
|
R10, C10=0,06
|
|
1
|
40
|
0,89
|
190
|
0,73
|
0,95
|
0,95
|
1,0
|
0,63
|
0,3
|
0,0
|
|
|
0,34
|
0,56
|
25
|
0,46
|
2
|
0,06
|
20
|
0,17
|
0,7110
|
2
|
50
|
0,78
|
150
|
0,31
|
0,9
|
0,9
|
0,8
|
0,37
|
0,5
|
0,05
|
30
|
1,0
|
0,15
|
0,24
|
10
|
0,17
|
0
|
0
|
35
|
0,42
|
0,6050
|
3
|
60
|
0,57
|
120
|
0,09
|
0,8
|
0,8
|
0,62
|
0,15
|
1,0
|
0,1
|
17
|
0,35
|
0,05
|
0,07
|
4
|
0,04
|
2
|
0,06
|
55
|
0,75
|
0,7660
|
4
|
70
|
0,56
|
115
|
0,05
|
0,7
|
0,7
|
0,57
|
0,08
|
1,5
|
0,15
|
10
|
0,0
|
0,03
|
0,04
|
2
|
0,0
|
4
|
0,18
|
61
|
0,85
|
0,8280
|
5
|
80
|
0,44
|
110
|
0,00
|
0,6
|
0,6
|
0,50
|
0,0
|
2
|
0,211
|
10
|
0,0
|
0,01
|
0,0
|
10
|
0,17
|
9
|
0,3
|
65
|
0,92
|
0,8909
|
6
|
90
|
0,33
|
115
|
0,05
|
0,4
|
0,4
|
0,50
|
0,0
|
3
|
0,31
|
11
|
0,05
|
0,11
|
0,17
|
21
|
0,40
|
13
|
0,43
|
68
|
0,97
|
0,9788
|
7
|
100
|
0,22
|
120
|
0,09
|
0,2
|
0,2
|
0,7
|
0,85
|
4
|
0,42
|
20
|
0,5
|
0,3
|
0,49
|
30
|
0,58
|
18
|
0,6
|
70
|
1,0
|
1,1430
|
8
|
110
|
0,11
|
130
|
0,18
|
0,01
|
0,01
|
1,0
|
0,63
|
6
|
0,63
|
25
|
0,75
|
0,6
|
1,0
|
40
|
0,79
|
24
|
0,8
|
60
|
0,83
|
1,1410
|
9
|
120
|
0,00
|
140
|
0,27
|
0,01
|
0,01
|
1,30
|
1,0
|
10
|
1,02
|
30
|
1,0
|
|
|
5
|
1,0
|
30
|
1,0
|
56
|
0,76
|
1,3480
|
Izox: Jadvallar (6.1-6.5) * yuzta YTX natijasida yaradorlanganlar va xalok bolganlar soni
** chastotaning o‗zgarishi haydovchining yurak urishi
9.14-rasm. Yo‘llarning optimal transport ko‘rsatkichlarini aniqlash grafigi (Avtomagistral).
9.15-rasm. Yo‘llarning optimal transport ko‘rsatkichlarini aniqlash grafigi (Shahrlarga kirish).
9.16-rasm. Yo‘llarning optimal transport ko‘rsatkichlarini aniqlash grafigi (Magistral yo‘llarda).
9.17-rasm. Yo‘llarning optimal transport ko‘rsatkichlarini aniqlash grafigi (Halqa yo‘llarda).
9.18-rasm. Yo‘llarning optimal transport ko‘rsatkichlarini aniqlash grafigi (Mahalliy yo‘llarda).
Agar eng kam yo‗qotishlarni aniqlamoqchi bo‗lsak, normalangan qiymatlar quyidagicha aniqlanadi :
maksimal darajada –
(9.30)
minimal darajada –
(9.31)
Tezlik bir yoki bir necha ekstremal mezonlarga ega bo‗lishi mumkin (minimal zarar, maksimal o‗tkazuvchanlik qobiliyati) Bunday tezliklar "rekordist" (ekstremal ko‗rsatkichlarga mos) deb ataladi. Ekstremal ko‗rsatkichlarga ega
bo‗lgan tezliklar "absolyut rekordchilar" deb ataladi".Tabiiyki, "mutloq rekordchi" ideal tezlikdir, aks holda optimal tezlikni, mos ravishda transportning qulay va ekspluatatsion xususiyatlarini izlashga hojat qolmaydi.
Keltirilgan usulni o‗rganilayotgan transport va ekspluatatsion ko‗rsatkichlarning harakat tezligiga bog‗liqligi misolida ko‗rib chiqamiz. Buning uchun yo‗llarning transport va ekspluatatsion sifatlarining quyidagi umumlashtiruvchi ko‗rsatkichlaridan foydalanamiz: tezlik, gazdan ifloslanish darajasi, yo‗l-transport hodisalarining nisbiy soni, xalokatningg og‗irligi, harakatning qulaylik darajasi, haydovchining holati, tezlanish shovqini, nisbiy dvigatel yedirilishi, yoqilg‗i sarfi, shina yedirilishi.
Formulalar bo‗yicha hisoblashga doir misollar (9.26-9.31) 9.3-9.7-jadvalda keltirilgan. Hisob-kitoblar natijalariga ko‗ra yo‗llarning funksional maqsadiga qarab transport ekspluatatsion sifatlarning optimal ko‗rsatkich-larini aniqlashda foydalaniladigan grafiklar quriladi.9.14-9.18. So‗ngra grafiklar bo‗yicha 9.14-9.18. yo‗l tezliklarining ekstremal qiymatlarini yo‗lning funksional vazifasiga qarab va jadval bo‗yicha aniqlaymiz. . 9.3-9.7. yoqilg‗i-energetika majmuasining tegishli optimal qiymatlarini aniqlang. (9.14-9.18-rasm) so‗ngra grafiklar (9.14-9.18-rasm) yo‗l va jadvalning funksional maqsadiga qarab transport tezliklarining ekstremal qiymatlarini aniqlaydi. 9.3.-9.7 transport va ekspluatatsion sifatning tegishli optimall qiymatlari aniqlanadi. Yo‗lning transport ekspluatatsion sifatlarini boshqarishda ularning haqiqiy ko‗rsatkichlari optimal bilan taqqoslanadi va tegishli qarorlar qabul qiladi.
Do'stlaringiz bilan baham: |