И. М. Абдуллаева, Д. T. Азимов. “Ахборот тизимлари


Жуда юқори даражадаги дастурлаш тиллари



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/125
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#160255
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   125
Bog'liq
Ахборот менежменти

Жуда юқори даражадаги дастурлаш тиллари Cobol ѐки Fortran каби 
дастурлашнинг оддий тилларига қараганда камроқ йўриқномаларга эга 
дастурий кодни генерациялаш учун мўлжалланганлар. Бу тиллар ѐрдамида 
дастурлар ва иловаларни жуда қисқа муддатларда ишлаб чиқиш мумкин. 
Бундай тилларнинг баъзи бир имкониятлари оддий фойдаланувчилар 
томонидан қўлланиши мумкин. Аммо улар юқори унумли аслаҳавий 


34 
воситалардан иборат бўлиб, касбий дастурловчилар учун мўлжалланганлар. 
Мисол сифатида APL ва Nomad2 ни эслатиб ўтиш мумкин. 
Амалий дастурий пакет – алоҳида фойдаланувчилар ва ташкилотлар 
учун мўлжалланган ва белгиланган вазифалар билан таъминланган олдиндан 
ишлаб чиқилган тижорат дастурлари мажмуаси. 
Тизимли дастурий пакетлар мавжуд, аммо барибир жуда кўпчилиги 
амалий дастурий пакетларга киради. 
Амалий дастурий пакетлар олдиндан яратилган тижорат амалий 
дастурларbдан ташкил топади. Бу пакетларни мэйнфреймлар, ўртача 
компьютерлар ва ШКда бажариладиган бизнес-иловалар кўринишида олиш 
мумкин.
Матнли процессорлар дастурлари матнли маълумотларни электрон 
(қоғозда эмас, балки компьютер файли) кўринишда сақлайди. Матнли 
процессорлар яна компьютер хотирасидаги ҳужжатда электрон тарздаги 
ўзгаришлар қилишга имконини беради. Бу бутун бир бетни керакли 
ўзгартиришлар киритиш мақсадида қайтадан босиб чиқариш эҳтиѐжини 
истисно қилади. Бу турдаги дастурлар матнни форматлаш: қаторлар орасидаги 
оралиқлар, чегаралар, символлар ўлчами ва устунлар кенглигини ўзгартиришни 
таъминлайди. Microsoft Word ва WordPerfekt бундай дастурларга мисол 
сифатида хизмат қилиши мумкин. 
Кўпгина матнли процессорлар кенгайтирилган имкониятларга эга, улар 
матнни ишлаб чиқиш бўйича ҳар хил вазифалар: орфографияни текшириш,
услубни текшириш (орфография ва пунктуацияни текшириш мақсадида), 
почтавий бирлашишнинг тезауруси ва хатлар ѐки почта рўйхати кўринишидаги 
ном ва манзилларга эга бошқа матнли ҳужжатларни бирлаштирувчи 
утилитларни автоматлаштиради. Бу дастурларнинг энг янги версиялари веб-
бетларни яратиш ҳамда уларга киришни таъминлайди. 
Замонавий матнли процессорлар ғоятда нафис ҳужжатларни яратишни 
таъминласа ҳам, касбий кўринувчи рисолалар, йўриқнома ѐки китоблар 
яратилишга муҳтож бизнес вакиллари стол устидаги нашр қилиш 

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish