I булим. Ахборот тизимлари ва технологияларини миллий ифтисодда 1уллаш асослари



Download 0,67 Mb.
bet13/29
Sana28.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#473731
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   29
Bog'liq
I булим

Ахборот жихатлари, Ахборотни учта асосий жихатдан куриб чикиш мумкин, яъни, прагматик, семантик ва синтаксис томонидан. Ахборотни айнан шу жихатдан куриб чикиш автоматлаштирилган ахборот тизимини лойихалаштиришда мухим ахамиятта эга.
Прагматиак жирант ахборотларнинг амалий жихатдан фойдалилиги, истеъмолчи учун канчалик кимматли эканлиги ва карор кабул килишдаги ахамияти нуктаи назаридан куриб чикдди. Ахборотни прагматик урганиш бошкарувнинг турли даражаларида карорлар кабул килиш учун зарур булган курсаткичлар таркибини аниклаш, курсаткичлар ва хужжатларнинг унификациялвштирилган тизимини ишлаб чикиш имконини беради.
Семантик жихат ахборбтларни урганишда ахборотнинг мохиятини очиш ва унинг элементларининг мазмунан ахамияти уртасидаги муносабатларни курсатиш имконини беради.
Ушбу жихат ахборот кисмлари уртасидаги богликликларни куриб чикади. Мазкур даражада ахборот мажмуининг ташкил булиш конуниятлари (реквизитлардан курсаткичлар, курсаткичлардан хужжатлар шакллантириш) тадкик этилади. Ахборотнинг микдорий бахоси ушбу даражада ахборотнинг шаклланиш жараёнини баён этиш, лужжатлар харакатланишининг окилона йуналишини хамда уларни кайта ишлашнинг технологик вариантини танлаш имконини беради.
Хуллас, ахборотни турли жихатларида урганиш уларнинг тартиби ва таркибини, пайдо булиш конуниятини, хажм, вакт ва сифат жихатидан тавсифи (туликдиги, ишончлиги, эскирмаганлиги, аниклиги)ни аниклаш, шунингдек ахборот олиш, кайта ишлаш, химоя к;илиш имконини беради.
2.2-ф. ТАШКИЛОТНИНГ АХБОРОТ РЕСУРСЛАРИ
Ресурс бирор нарсанинг захирасини, манбаини англатади. Мамлакат миллий иктисодининг хар кандай тармоги тахлил этилаёттанида унинг табиий, мехнат, молиявий, энергетик ресурсларини ажратиб курсатиш мумкин. Бу тушунча иктисодий категория саналади.
Моддий ресурслир жамият махсулотлари ишлаб чикариш жараёнида фойдаланиш учун мулжалланган мехнат ва хом-ашёлари мажмуидир. Масалан, хом-ашё, материаллар, ёкилги, энергия, ярим тайёр махсулотлар, деталлар ва хоказо.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish