I-боб. Касбий ахлокнинг тарихий-фалсафий асослари



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/35
Sana24.02.2022
Hajmi2,65 Mb.
#229391
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   35
Bog'liq
1-sinf oqish kitobi darsligidagi biz-buyuklar avlodi bolimi materiallarini organish yollari

Абу Наср ал-Форобий (873—930) ўз асарларида кар бир киши муносиб 
фукаро бўлиши учун муайян даражада таълим ва тарбия олиши лозим деб 
хисоблайди. Устоз шогирдига зугум килишга, шунингдек, кўп холларда ѐн 
беришга интилмаслиги даркор. Чунки ортикчи зугум шогирдда устозга 
нисбатан нафрат уйготади. Агарда шогирд устознинг кўнгли юмшоклигини 
пайкаб колса, бу хол устозни менсимасликка, охир-окибатда у берадиган 
билимдан со-виб кетишга олиб келади. 
Форобийнинг таъкидлашича, хар бир кишининг феъл-атворига караб 
тарбия икки хил усул ихтиѐрий ва мажбурий усуллар билан амалга 
оширилиши мумкин. Тарбияланувчилар фан ва хунар ўрганишга мойиллик 
билдирмасалар, уларга нисбатан рагбатлантириш усули кўлланилади; 
аксинча, мабодо улар ўзбошимча ва итоатсиз бўлсалар, мажбурий усулни 
кўллаш мумкин. 


34 
Мусулмон мактабида ишлайдиган кишилардан зийрак, аклли ва ахлокли 
одам бўлиши талаб этилган. Халк аклли кишиларни доно деб атайди. 
Форобийнинг кўрсатишича, аклли киши ўткир зехн-идрокли, фазилатли 
бўлиши, ўзининг кобилияти ва идрокини яхши ишларга йўналтириши, ѐмон 
ишлардан ўзини саклаши лозим. Форобий «Акл тўгрисида» номли 
рисоласида ахлокли одам ўзида ўн икки хислатни бирлаштирган бўлиши 
лозим деб хисоблайди. Унинг фикрича, одамда барча аъзолар мукаммал 
тараккий этган бўлиши даркор. Барча масалалар мохиятини тўгри тушуна 
оладиган, хотираси бакувват, зехни ўткир, сўзлари аник, фикрни равон баѐн 
этадиган, хакикатпарвар, ватанпарвар, гурур ва виждонини кадрлайдиган, 
мол-дунѐга муккасидан кетмаган, саховатпеша кишилар ахлокли одам 
хисобланади. Форобий таълим берувчилар ўз билимлари ва ахлокий 
даражалари жихатидан ўзаро фарк киладилар, дейди. 
Абу Али ибн Сино (980—1037)нинг фикрича, тарбия ягона жараѐн. Бу 
жараѐнда ѐшларга аклий, жисмоний, ахлокий тарбия бериш ва хунар ўргатиш 
назарда тутилади. Ибн Сино ўзининг «Тиб конунлари» асарида болани олти 
ѐшдан бошлаб муаллимга топшириш хусусида фикр юритади. Улуг хаким 
таълим жараѐнида ўкитишда оддийдан мураккабга караб бориш коидасига 
амал килиш лозимлигини уктиради. Айникса, болага кучи етадиган 
машкларни бажартириш амали бу жараѐнда катта ахамият касб этишини 
таъкидлайди. 
Ибн Сино болаларни якка-якка ўкитишдан кўра жамоада таълим бериш 
афзал эканлигини эътироф этади. У жамоада ўкитилганда болада илмга 
интилувчанлик кучайишини далиллар оркали исботлайди. Унинг фикрича 
жамоада бошкалардан оркада колишга боланинг гурури йўл кўймайди; бирга 
ўкиганда болалар бир-бирлари билан гаплашиб нутки ўсади, хотираси 
мустахкамланади; таълим жараѐнида ўкувчилар бир-бирлари билан 
иноклашади, бир-бирларини хурмат килишга одатланади, мунозара килишни 
ўрганади, ўзаро мусобакалашишади, ўзларининг хулк ва бурчлари хакида 
фикр алмашадилар. Бу эса болаларнинг хулкини яхшилашга, ахлок 
нормаларини эгаллаб олишларига кўмаклашади.


35 

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish