Зарифбой ибодуллаев асаб ва руҳият илмий-оммабоп рисола



Download 3,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/188
Sana25.02.2022
Hajmi3,4 Mb.
#273612
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   188
Bog'liq
АСАБ ВА РУҲИЯТ. ИБОДУЛЛАЕВ

 Нейрон нима?
Нерв ҳужайралари нейрон деб аталади. Барча аъзолар ҳужайра-
лардан ташкил топгани каби, нерв системаси ҳам ҳужайралардан 
иборат. 
Бош мия катта ярим шарлари пўстлоғида 14 миллиард ҳужайра, 
яъни нейрон бор. Нейронлар ҳар хил тузилишга эга. Нейрон танаси 
кулранг, ундан чиқувчи тола лар эса оқ рангда бўлади. Нейроннинг 
битта узун толасига аксон деб айтилади. Аксон орқали ней рон 
танасидан импульслар бошқа нейронларга ва тўқималарга узатилади. 
Нейрондаги бошқа бир қанча ўсиқчалар эса дендрит дейилади. 
Дендритлар нейронга импульслар олиб келувчи толалардир. Бош 
миянинг пўстлоқ қисми кулранг тусда бўла ди. Пўстлоқда инсоннинг 
барча фаолиятини бош қарувчи марказлар жойлашган. Булар ҳаракат, 
сезги, нутқ, кўриш, эшитиш, ҳид билиш, таъм билиш каби марказлар. 
Улар анализатор номи билан ҳам юритилади. Бошқа нейронлардан 
фарқли ўлароқ, пўстлоқ нейронларининг ақли бор! Демоқчиманки, улар 
нафақат ҳаракат ва сезги, балки ақлий фаолиятда ҳам иштирок этади. 
Шунинг учун ҳам инсоннинг бош мияси зарарланса, ақлий фаолият ҳам 
бузилади. Орқа мия ёки периферик нервлар зарарланса, ақлий фаолият 
ўзгармайди. 

 Анализатор нима?
Анализатор деганда, ташқи маълумотларни қабул қилувчи, қайта 
ишловчи ва жавоб реакция сини сақловчи нерв тузилмалари тушуни-
лади. Нерв системасида кўриш, эшитиш, таъм билиш, ҳид сезиш, 
умумий сезги, ҳаракат ва нутқ анализаторлари фарқ қилинади.
Анализаторлар маркази бош мия пўстлоғининг турли соҳаларида 
жойлашган. Масалан, кўриш ана лизатори энса, эшитиш анализатори 
чакка, ҳаракат анализатори пешона, сезги анализатори тепа бўла гида, 
нутқ анализаторлари эса чакка ва пешона бўлакларида жойлашган. 
Агар нутқ анализатори зарарланса, нутқ бузилади, ҳаракат анализатори 
зарарланса, фалажлик ривожланади, эшитиш анали затори зарарланса, 
инсон эшитмайдиган бўлиб қолади ва ҳ.к.


Download 3,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish