Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

атмосфера физикаси
деб аташга имкон беради. 
Шунга карамай метеорология атамаси эндиликда атмосфера 
ходисалари тугрисидаги билимлар йигиидисини англатиш учун 
кулланилмокда.
Атмосферанинг фазода биржинсли эмаслиги ва вакт ичида 
кучли узгарувчанлиги унинг асосий хусусиятларидан биридир. 
Атмосфера холатининг бундай узлукеиз узгаришларини 
об-щ во
деб аташ кабул килинган.
Об-хаво - бу маълум худуд устида, маълум вакт ёки вакт 
оралигида атмосферанинг метеорологик катталиклари ва атмосфера


ходисаларининг уйгунлиги билан характерланувчи физикавий
холатидир.
Метеорологик катталик
атмосфера 
х,олатининг 
муайян 
характеристикасидир. Хавонинг харорати ва намлиги, атмосфера 
босими, шамол тезлиги ва йуналиши, булутларнинг микдори
баландлиги ва шакли, атмосфера ёгинлари, метеорологик куринув­
чанлик узоклиги ва атмосфера холатининг бошка характеристи- 
калари метеорологик катталиклар хисобланади.
Метеорологик уодиса
метеорологик катталикларнинг муайян 
мажмуи билан тавсифланувчи физикавий жараёндир. Мисол учун
нисбий намлик, шамол ва метеорологик куринувчанлик узокли- 
гининг маълум мутаносиблигида туман хосил булади. Метео­
рологик ходисаларга момакалдирок, изгирин, чангли бурон, 
касирга, булдурук ва бошкалар мисол була олади.
Бошка ихтиёрий фанда булгани каби, атмосфера физикасининг 
асосий вазифаси табиат конунларини 
у р п ш и ш д а н
иборат. Шу 
билан бирга замонавий фан атмосфера жараёнлари ва ходисаларини 
кузатиш, тавсифлаш ва тушунтириш билангина чекланиб кола 
олмайди. У олинган хулосалардан жамият эхтиёжларини кондириш 
учун фойдаланиб, инсоннинг амалий заруриятларини таъминлаши 
лозим. Якуний натижада у табиат ходисаларини бошкаришнинг 
амалий имкониятларини топиши ва уларни жамият учун фойдали 
йуналишда узгартира олиши лозим.
Юкоридагилардан келиб чикиб атмосфера физикасининг 
асосий вазифаларини куйидагича белгилаш мумкин:
атмосферани 
характерловчи 
ва 
унда 
кузатилувчи 
ходисаларнинг аник физикавий маълумотлар каторини олиш, бу 
х,одисаларни сифат ва микдор нуктаи назаридан тавсифлаш 
(кузатиш ва тавсифлаш);
олинган физикавий маълумотлар тахлилидан келиб чикиб, 
атмосфера ходисаларини тугри тушунтириш ва уларнинг кечишини 
бошкарувчи конунларни топиш (тахдил);
топилган конуниятларни куллаган холда атмосферада 
содир булаётган жараёнларнинг ривожланишини олдиндан аник 
айтиш усулларини ишлаб чикиш (прогноз);
аникланган 
конуниятларни 
атмосфера 
жараёнлари 
рпвожланишига куллаб, табиат кучларидан амалий фаолиятда 
фойдаланиш (бошкарув).



Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish