Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


Урганилади. Атмосфера физикаси геофизиканинг таркибий кисми булиб,  атмосферада



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Урганилади.
Атмосфера физикаси
геофизиканинг таркибий кисми булиб, 
атмосферада 
руй берувчи турли физикавий ходиса ва жараёнларни 
Vpi аиади. Уларга атмосферанинг келиб чикиши, унинг таркиби ва 
iv tiuiniHH, нурланиш ва иссикликнинг узатилиши жараёнлари, сув 
(’упшинг фазавий 
айланишлари 
хамда 
у билан боглик булган
7


булут, туман ва ёгин шаклланиши жараёнлари, хаво харакати 
конуниятлари, атмосферадаги оггтик ва электрик ходисалар киради. 
Бу ходиса ва жараёнларнинг барчаси узаро богликдикда хамда 
космик мухит, ер ва сув кобигида руй берувчи жараёнлар билан 
богликликда урганилади.
Атмосфера ходисаларини урганишнинг дастлабки боскич- 
ларида 
бу 
ходисалар 
тугрисидаги 
маълумотлар 
етарлича 
фаркданмаган, атмосфера тутрисидаги фан эса 
метеорология
деб 
номланган. Бу атама милодцан аввалги IV асрда, юнон файл асу фи 
Арасту шу номли (юнонча 
ЦЕтесоро1оуш)
асарни эълон килганидан 
сунг пайдо булган. Бу атаманинг сузма-суз таржимаси метеорлар 
хакидаги фан маъносини беради. Метеорлар деганда ер сирти ва 
атмосферада руй берувчи ихтиёрий ходисалар тушунилган. Арасту 
уз асарида турли атмосфера (булутлар, ёгинлар, шамол ва бошк ) ва 
бошка ходисалар (сув тошкинлари, кургокчилик ва бош к) 
тугрисида уша даврда йигилган маълумотларга дастлабки фалса- 
фий тушинтириш беришга харакат килган. Бирок метеороло- 
гиянинг фан сифатида шаклланишига яна анча вакт талаб килинди.
XVI асрнинг урталарига келибгина, тадкикотларнинг табиий- 
илмий методлари ва дастлабки метеорологик улчаш асбоблари 
(барометр, 
термометр)нинг 
кашф 
килиниши 
билан, 
айрим 
атмосфера ходисаларини физика конунлари асосида тушинтириш 
имконияти пайдо булди. Бу даврда метеорология физиканинг 
таркибий кисми сифатида ривожланди ва XVIII асрнинг биринчи 
ярмига келиб мустакил фан сифатида шаклланди.
Хозирги вактда метеорологияда атмосфера жараёнларини 
тахлил килишнинг математик методлари, шунингдек физикавий 
тажрибаларниш 
кенг 
кулланилиши 
амтосфера 
жараёнлари 
тугрисидаги фанни 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish