Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet137/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

схемаси.
192


Осмон гумбазининг бу лу т билан копланганлик даражаси булут 
м щ дор и ёки булутлилик деб аталади. Б улутлилик осмон коплан- 
ганлигининг унли улуш ларида бахдланади (0-10 баллар). Осмон 
булут билан тулик копланганда булутли ли к 10 раками билан 
курсатилади, осмон мутлако тиник булса, 0 раками билан 
курсатилади. Уртача кийматларни чикаришда бирнинг ундан бир 
улуш ларини бериш мумкин. М и сол учун, 5,7 деганда осмоннинг 
57% бу лу т билан копланганлиги тушунилади.
Европа ва М Д Х да кабул килинган 10 балли тизимдан фаркди 
уларок АКДИ да купинча 8 балли тизимдан фойдаланилади.
Булутларнинг умумий (умум ий булутли ли к ) ва куйи булутлар 
(куйи булутли ли к ) мивдорларини алохида бахолаш кабул килинган. 
Баланд ва урта булутлар куёш нурини камрок тусади ва амалий 
жихатдан ахамияти камрок (масалан авиация учун), шунинг учун 
куйи булутли лик алохида бахоланади. Бундан кейин суз факат 
умумий булутли лик хакида боради.
Булутлиликнинг суткалик узгариши мураккаб ва куп жихатдан 
булутларнинг шаклига боглик. Катламли ва катламли туп-туп 
булутлар хавонинг ер юзидан бош лаб совиб бориши билан ва сув 
бугининг юкорига кучсиз турбулент кучиши билан боглик. 
Б улутлилик тунги ва эрталабки максимумга эга. Туп-тупсимон 
булутлар нотургун стратификация ва яхши ифодаланган конвекция 
билан боглик. У ла р асосан кундузги соатларда хосил булади ва тун 
охирига бориб йуколиб кетади. Денгиз устида тушалган сирт 
хароратининг суткалик узгариши деярли сезиларсизлиги сабабли, 
конвекция булутлари хам максимумга эга эмас ёки кучсиз 
максимум эрталабга тугри келади. Фронтлар билан боглик булган 
кутарилувчи хдракат булутлари яхши ифодаланган суткалик 
узгаришга эга эмас.
Натижада езда куруклик устида урта кенгликларда бу лу г- 
ларнинг суткалик узгаришида иккита максимум кузатилади; 
эрталаб ва куннинг иккинчи ярмида бироз кучлирок- Иилнинг 
совук вактида конвекция кучсизлиги ёки умуман булмаслиги 
сабабли эрталабки максимум купрок кузатилади ва у ягона булиш и 
мумкин. Тропикларда бутун йил мобайнида максимум куннинг 
иккинчи ярмида купрок кузатилади. Чунки булут хосил килувчи 
жараён конвекция хисобланади.
193


Баланд тог станцияларида ёзда минимум асосан тунда куза­
тилади, бу ваю да булутлар паст жойлашади, максимум эса куннинг 
иккинчи ярмида конвекция ривожланганда кузатилади.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish