Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet16/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Мулохазалар мантиги хукмларининг ички тузилишини урганишдан четлашиб, уларнинг узаро мантикий алокасини хисобга олган холда мухокама этиш жараёнини тахлил киладиган формаллашган мантикий тизимдир. Мулохаза­ лар мантиги тили алифбоси ифодалар таърифларини ва уларнинг талкин кдлинишини уз ичига олади. Хусусан, бу тил алифбоси куйидагилардан ташкил топган:
1.p, q, г - пропозиционал узгарувчилар, яъни хукмлар учун символлар.
2 .д - конъюнкция белгиси; у узбек тилидаги «ва»,
«хам», «хамда» каби бокгювчиларга тугри келади. Масалан,
«Маъруза тугади (р) ва унинг мухокамаси бошланди (q)», деган хукмни pAq шаклида ифода килиш мумкин.
3.v - дизюнкция белгиси; у узбек тилида «ё», «ёки»,
«ёхуд» каби сузларга тугри келади. М асалан, «Электр токи ё узгарувчан (р), ё узгармас булади (q)», деган хукм pvq шаклида ёзилади.
4 .—> - импликация белгиси; унга узбек тилида «Агар... булса, ... булади», деган ифода тугри келади. Масалан,
«Агар талаба мустакдл ишласа (р), укув материалларини яхши узлаштиради (q)» деган хукм р—» q шаклида ёзилади. 5 .« -* - эквивалентлик белшси; унга узбек тилида «Факат
ва факат шундаки...» деган ибора тугри келади. Масалан,
«Факат жуфг сонларгина (р) иккига колдиксиз булинади (q)», деган хукм р *-*q тарзида ёзилади.
6.7 — инкор килиш белгиси. Масалан, «Ахмедов Ан­ вар талабадир» (р) деган хукм инкор кдлинганда «Ахмедов Анвар талаба эмас» ртхукмига айланади, яъни р узининг инкори булган у р га узгаради.
Предикатлар мантиги - мухокама жараёнини хукм­ ларнинг ички тузилишини хисобга олган холда урганувчи формаллашган мантикий тизимдир. Предикатлар мантиги алифбоси мулохазалар мантиги алифбосига янги символлар куш иш оркали хосил килинади.1 Улар куйидагилар:
1.а, в, с,..., - предмет номларини ифодаловчи символлар, улар константлар деб аталади.
2.x, у, z,..., - предметларнинг умумий номларини бил- дирувчи символлар.
1 Бу ерда курсатилмаган символлар ишлатилганда уларнинг киймати тушунтирилади.


3.Р1, Q 1, R 1... , P", Q", R" - предикаторлар учун сим­ воллар; бунда 1- бир уринли предикаторни, п-п уринли предикаторни билдиради.
4.Хукмнинг микдорини билдирувчи символлар: - уму­ мийлик квантори; унга узбек тилида «барча», «хар бир»,
«х,еч бир» каби сузлар туфи келади. Масалан, «Х,еч бир ота-она уз фарзандига ёмонлик тиламайди», деган хукм
У(х)Р(х) куринишида ёзилади.
3 - мавжудлик квантори; унга узбек тилида «баъзи»,
«айрим» каби сузлар туфи келади. Масалан, «Баъзи киши­ лар якка гартибда ишлайди» деган хукм 3(х)Р(х) курини­ шида ёзилади.
Мулохазалар мантиги ва предикатлар мантиги натурал хулоса чикариш тизими (ёки аксиоматик) тизим сифатида курилиши мумкин.

Машклар




Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish