Тошкент Ахборот Технологиялари Университети Телекоммуникация Технологиялари Факультети Телекоммуникация Узатиш Тизимлари кафедраси



Download 1,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,55 Mb.
#114788
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   60
Bog'liq
uzl телекоммуникация узатиш тизимлари

 
 
Назорат саволлари 
 
1. Қандай сигнал турларини биласиз? 
2. Товуш сигналлари қайси частота оралиғида узатилади? 
3. Товушли эшиттириш. сигналлари деганда нимани тушинасиз ва 
уларни қайси оралиқда узатиш мумкин? 
4. Факсимил сигналлари деганда нимани тушинасиз? 
5. Телевизион сигналлар қандай узатилади? 
6. Маълумотларни узатиш ва телеграф сигналлари деганда нимани
тушинасиз? 
7. ТЧ каналнинг АЧХ си қандай меъѐрга солинади? 
8. ТЧ каналнинг АХ си қандай меъѐрга солинади? 
9. Қолдиқ сўнишниг меъѐрдан оғиши, сигналнинг сифатига қандай
таъсир кўрсатади? 
10. Икки томонлама каналлар қандай ташкил қилинади? 
11. ДҚ ларнинг вазифаси нимадан иборат? 
Z
3
3 3’
Z
5
Z
6
1 4 2 
Z
1
Z
4
Z
2
1’ 4’ 2’


43 
3-маъруза 
 
 
КЎП КАНАЛЛИ УЗАТИШ ТИЗИМ ЛАРИНИНГ ТУЗИЛИШ 
ПРИНЦИПИ. КАНАЛЛАРИ ЧАСТОТА БЎЙИЧА АЖРАТИЛГАН 
УЗАТИШ ТИЗИМЛАРИНИНГ ТУЗИЛИШ ПРИНЦИПИ. КАНАЛ
СИГНАЛЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ. КАНАЛ ВА ТРАКТЛАРДАГИ 
ШОВҚИНЛАР. ШОВҚИНЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ 
Кўп каналли узатиш тизимларининг тузилиш принципи 
 
Режа: 
 
1. Каналлари частота бўйича ажратилган узатиш тизимларининг тузилиш 
принципи 
2. Каналлари частота бўйича ажратилган узатиш тизимларида канал 
сигналларининг шаклланиши
3. Частоталарни кўп марта ўзгартириш принципи 
4. Канал ва трактлардаги шовқинлар 
5. Шовқинларни баҳолаш ва уларни меъѐрлаштириш 
6. Шовқинларга қарши кураш 
Каналлари частота бўйича ажратилган узатиш тизимларининг тузилиш 
принципи
Кўп каналли узатиш тизимларини тузишда частотавий ва вақт бўйича 
ажратиш усулларидан фойдаланилади. Частота бўйича ажратиш усулида 
узатиш линиясидаги ҳар бир канал учун маълум бир частота спектри 
ажратилади.
Шунинг учун узатувчи охирги станцияда бошланғич сигналнинг 
частота оралиқларини шу ѐки бошқа канални узатиш учун ажратилган 
оралиқ частоталарга жойлаштириш амплитудавий, частотавий ѐки фазавий 
модулятсия ѐрдамида амалга оширилади. 
Бунда ташувчи частоталар шундай танланиши керакки, канал 
сигналларининг спектр частоталари бир-бирига устма-уст тушмасин. 
Каналлари частота бўйича ажратилган кўп каналли узатиш тизимларининг 
соддалаштирилган тузилиш схемаси 3.1-расмда кўрсатилган. 


44 
3.1-расм. Каналлари частота бўйича ажратилган кўп каналли узатиш 
тизимларининг тузилиш схемаси 
Кўп каналли узатиш тизимларининг каналлари асосан бир хил турдаги 
(масалан телефон) сигналларни (частота оралиқлари бир хил бўлган) узатиш 
учун мўлжалланган. Шунинг учун ҳам 3.2-расмда бошланғич сигналларнинг 
оралиқ частоталари (F
мин
…F
мах
) бир хил деб қабул қилинган. Каналга 
тушувчи бошланғич сигналлар, М
1
..., М
n
модуляторлар орқали, f
Т1
..f
Тn 
ташувчи частоталар ѐрдамида модулятсияланади. Канал сигналларини 
шакллантириш ОФ
1
...ОФ
n
оралиқ филтрлари орқали амалга оширилади. 
Бундан ташқари модулятсиялаш натижасида ҳосил бўлган, узатишда 
қўлланилмайдиган кераксиз маҳсулотларни пасайтиришда филтрдан 
фойдаланилади. 
Филтр орқали ажратилган канал сигналлари f
1
... f
2
, f
3
... f
4
, f
L
... f

частота
оралиғини эгаллайди. Бу оралиқ частоталар бир-бирига устма-уст 
тушмаслиги лозим (3.2-расм). 
3.2-расм. Канал сигналларининг шаклланиши 
Δf 
ҳимоя 



Н 


ΔF 
F
мин
F
мах 
F
мин
F
мах 
F
мин
F
мах 
Δf
чегара
=f
N
-f

Δf
f
1
f
2
f
L
f
N
f
Т

f
3
f
4
ГҚ
узат 
F
мин
F
мах
F
мин
F
мах
F
мин
F
мах
М

М

М

f
Т1
f
Т2
F
мин
F
мах
F
мин
F
мах
F
мин
F
мах
f
Т1
f
тn
f
Т2
ГҚ
қаб қил 
ПЧФ

f
1
f
2
f
3
f
4
f
L
f
n
ДМ
2
Гуруҳли 
тракт 
ДМ
1
ДМ

ПЧФ

ОФ

ОФ

ОФ

ОФ

ОФ

ОФ

ПЧФ



45 
Канал сигналлари бирлашгандан кейин оралиқ частотаси f
1
...f
N
га тенг 
бўлган гуруҳли сигнал шаклланади. Канал сигналларининг оралиқ 
частоталарини кенглиги (Δf) бошланғич сигналнинг оралиқ частотасини 
кенглигидан фарқ қилиши мумкин (Δf ≥ ΔF). Умуман, Δf = ΔF бўлиши учун 
(бундай ҳолатда берилган N каналлар сони учун гуруҳли сигналнинг спектр 
кенглиги кичкина), узатиш тизимларининг самарадорлигини ошириш лозим. 
Қабул қилувчи охирги станцияда, гуруҳли сигналлар таркибидан каналнинг 
оралиқ филтр (ОФ
1
..., ОФ
Н
)лари ѐрдамида канал сигналлари ажратиб 
олинади. Бошланғич канал сигналларини олиш учун сигналлар демодулятор 
(ДМ
1
...,ДМ
Н
)ларга берилади. Агар ташувчи частоталар узатувчи охирги 
стансиядаги модуляторлар чиқишида йўқотилган бўлса, унда демодуляторга
канал сигналларидан ташқари ташувчи частота (f
Т1
...f
ТN
)лар ҳам берилиши 
лозим. Паст частотали филтр (ПЧФ)лар, демодулятсиялаш жараѐнида ҳосил 
бўлган, сигнални юқори частотали ташкил топувчиларидан бошланғич 
сигнални ажратиб олади. Канал сигналларини тўлиқ ажратиб олиш учун 
оралиқ филтр (ОФ
1
,...ОФ
Н
)ларни характеристикалари идеал бўлиши лозим. 
Ҳақиқий филтрларда сўнишнинг ошиши чэгараланганлиги туфайли 
каналлараро ўзаро ўтишлар юзага келиши мумкин. Уларни мумкин бўлган 
қийматгача камайтириш учун, канал спектрларининг орасига ҳимоя частота 
оралиғи (f
ҳим
) (3.2-расм) киритилади. Масалан, гаплашадиган сигналларни
узатиш учун ҳимоя частота оралиғи 0,9 кГцни ташкил қилади.

Download 1,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish