Сезгир. Дезинфекцияловчи моддалар таъсирида бир неча даки-
цадан сунг нобуд булади. Улар бензилпенициллинга, бициллин-
га ва бошцаларга сезгир. Айрим ташци мухит омиллари ва ан-
тибактериал препаратлар таъсирида
циста шаклига айланиши
мумкин. Шу шаклда улар организмда латент холатда узок; вацт
еацланиб цолиши мумкин.
Патогенлиги. Табиий шароитда хайвонлар
захм билан к а
салланмайди.
Лекин И. И. Мечников ва Э. Ру
касалликнинг
клиник манзарасини маймунларда куриш мумкинлигини исбот
лаб бердилар. М аймунларда
зарарли материал
юборилган
жойда шанкр юзага келган. Х^озирги вацтда
куёнлар,
денгиз
чучцачаларида зарарли материал юборилган жойда яра хосил
булиши аникланган. Ажратиб олинган трепонемаларни цуёнлар-
га юбориб узоц
вщт
сацлаб цолиш мумкин.
Инфекция манбаи. Касал одам.
Таркалиш йули. Касаллик асосан жинсий йул оркали т а р
калади. Айрим холларда захм идиш-товоц, чойшаблар оркали
Хам тарцалиши мумкин. Захм билан
касалланган
оналардан
касаллик хомилага хам утиши мумкин. Буни тугма захм деб а т а
лади.
Патогенези. Кириш дарвозаси булиб огиз бушлири ва ж и н
сий йуллар шиллиц пардаси хисобланади. Яширин даври 3 —4
хафта.
Бирламчи даврда спирохеталар шиллиц цаватга тушади ва
яширин даврдан сунг (уртача 3 х а фтада)
улар кирган жойда
туби ва чети цаттиц яра — «цаттиц шанкр» х°сил булади. К а т
ти^ шанкрни хосил булиши лимфа тугунларининг катталашуви-
га сабаб булади. Бирламчи давр 6—7 хафта давом этади.
Иккиламчи даврда кузратувчилар лимфа йули оркали цонга
сурилади ва цон билан бутун организмга таркалади.
Бунда
тери ва шиллиц цаватларда тошмалар — розеолалар ва папу-
лалар, везикулалар
хосил булади. Бу
давр
3—4 йил давом
этади.
Учинчи давр. Захм касаллиги даволанмаган холларда ю за
га келади. Бу даврда аъзо, тузима, суяк томирларида парча-
ланишга мойил грануляция усмалари х°сил булади. Бу давр
бир неча йил давом этади. (яширин шакли). Бу д аврда бемор
атрофдагиларга зарарли хисобланмайди.
К асаллик даволан-
маса (айрим холларда) туртинчи
даврда бир неча йиллардан
кейин у марказий нерв системасини шикастлайди, миянинг ши-
кастланиши сабабли прогрессив ф алаж , орка миянинг шикаст-
ланиши сабабли унинг цуриши юзага келадии.
Бундай х°лат трепонемаларнинг мия туцималарида жойлат
ниши
натижасида юзага келади, ва
организмда функционал
ва органик узгаришлар юзага келади.
Иммунитети. Табиий иммунитети йук;. Касалликдан сунг но-
стерил инфекцион иммунитет юзага келади. Буни шанкр имму
нитети деб ^ам юритилади, чунки цайта касалланганда
цат-
www.ziyouz.com kutubxonasi
fMK Шанкр
х°сил
булмайди, лекин касалликни долган давр-
лари ривожланади. Захм касаллигида YqC ва YqM, шунингдек
YqE реагинлар аникланади, кардиолипид антигени цушилган-
да улар комплемент ёрдамида узаро богланиб олади.
Do'stlaringiz bilan baham: