Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Генетик маълуМотлари кодлаИган хУж а й ранинг ядро модДасИ



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Генетик маълуМотлари кодлаИган хУж а й ранинг ядро модДасИ
генетик терминга кура генафор ёки ген деган номни олган.
Ц и т о п л а зм а д а — рибосома булиб у оцсилларни парчалаш 
функциясини бажаради. Унинг таркибига 60% Р Н К ва 40% 
01
\сил киради. Хужайралар сони 10 000 тага етади. Рибосома- 
лар бир-бирига цушилиб иолисомаларни ^осил цилади.
Киритмалар узида турли хил задира 
о зщ
моддалар: крахмал, 
гликоген, ёг, ва лютеин доначасини сацловчи гранулалардир. 
Улар цитоплазмада жойлашган.
Бактерия хужайралари хаёт ж араён ларида химоя органел- 
лаларини, капсула ва спорани хосил цилади.
Капсула — хужайра деворининг танщи тараф дан ёпишган 
шиллиц цавати хисобланади. Айрим бактериялар, одам ёки хай­
вон организмига тушганда капсула хосил цилади. Капсула мик- 
роорганизмларни одам организмининг антогонистик омиллари- 
дан химоя килади (пневмококк, куйдирги цузгатувчилар). Ай­
рим микроорганизмларнинг доимий капсуласи мавжуд (клеб- 
сиеллалар). Улар капсула хосил цилишига кура цунидагиларга 
булинади.
Микроорганизмлар организмга тушганда ва таш^и мухитда 
капсула хосил киладиган (клебсиелла), капсула хосил килмай- 
диган (сил, цоцшол), фацат организмда капсула хосил цила- 
диган (пневмококк, куйдирги) микроорганизмларга булинади. 
Спораларни ф акат таёкчасимон бактерия хосил килади. Б а к ­
териялар ноцулай шароитга тушганда (юцори харорат, цуритиш, 
водород ион курсаткичининг узгариши, озика моддалар кама- 
йиши ва бошкалар) уз турини сацлаб цолиш учун спора 
х осил 
килади. Спора бактерия ичида жойлашади, яъни цитоплазма 
ва нуклеоид бир ерга тупланиб мустахкам цобиц билан уралиб 
олади. Спора вегетатив 
хУж а йрадан, 
таркибида кам микдорда 
сув, куп мицдорида ёг ва кальций тузи булиши билан фарцла- 
нади, бу спорани чидамли цилади. Спора 18—20 соат ичида 
яна вегетатив шаклга айланади.
Бактерия хужайраси факат битта спора хосил цилади, шу- 
нингдек булиниб купаювчи аъзо булиб хисоблаимайдн, фацаг 
ташки мухит омилларидан сацлайди.
Спора 
х осил 
циладиган аэроб бактерияларни бациллалар
анаэробларни эса клостридийлар дейилади. Споралар шаклига, 
катта-кичиклигига, жойлашишига кура фарклаиади.
Жойлашишига 
кура: 
марказий — хужайралинг 
уртасида 
(куйдирги), субтерминал — хужайранинг учига якин 
(боту*- 
лизм), терминал — 
хУжайРанинг 
УчиДа 
жойлашади (цокшол*. 
Спорани зарарсизлантириш учун автоклавда 1 — 1,5 атм босим 
остгда 1 соат давомида стерилизация килиш лозим.
Хивчинлар — ха Ра катланувчи аъзодир. Улар юпка ипсимон 
фибриллалар, 
оцсил—флагеллиндан ташкил 
топган. Хивчин 
бактерияларга нисбатан узун булади. Хивчинлар цитоплазма- 
даги базал таначаларидан бошланади ва 
хУж айРаДан 
таища-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish