Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

рига чй^ади. 
Уларнинг 
харакатчанлигини 
микроскоп 
остида ёки
ярим суюц агарда аницлаш мумкин. Хивчинларнинг тузилиши 
электрон микроскопда урганилади. Бактериялар хивчинларнинг 
жойланишига кура гуру^ларга булинади: монотрихлар — битта 
хивчинли бактериялар (вабо кузратувчиси), амфитрихлар бак- 
териянинг икки 
учиДа 
бир нечта ёки туп булиб жойлашади (спи- 
рил л ал ар), лофотрих бактериянинг бир учида бир туп булиб 
жойлашади. (Ишцор хосил цилувчи нажасли баткериялар), 
перетрихлар — хивчин бактерия деворининг 
барча 
цисмида 
жойлашади 
(ичак таё^часи). Пили ёки фибриллар бактерия 
хужайрасининг юза цисмида жойлашади. Улар хивчинларга нис- 
батан юпк;а ва калта, бурамали булади. Пилилар пилин оцси- 
лидан ташкил топган. Улар одам ва \айвон хужайрасига ёпи- 
шишда ва наел белгиларини узатишда иштирок этади.
МИКОПЛАЗМАЛАР
М и к о п л а з м а л а р — хужайра девори булмагаы хужайралар- 
дир. Улар 3 каватли ёг, оксил табпатли цитоплазматик мем­
брана билан уралган булади. Хозирги вактда уларга катта 
ахамият бериляпти, чунки улар касаллик келтириб чицаради
катталиги турлича, бир неча мкм дан 125— 124 мкм гача бу­
лади. М айда микоплазмалар бактериал фильтрлардан утади ва 
уларни фильтрланувчи формалар деб аталади.
СПИРОХЕТАЛАР
Спирохета — spira — бурама, chaite — соч деган маънони 
билдиради. У бир хужайрали организм булиб содда жонивор- 
лар билан бактериялар орасида жойлашади. Харакатчанлиги 
содда жониворларга ухшаш булиб, тузилишига 
кура 
бошца 
бактерияларга ухшайди. Тузилиши: спирохета ипсимоп асос 
ва
унинг атрофида спиралсимон цитоплазма лентаси билан урал­
ган цобири, 3 цаватли 
хУж а ®ра 
девори ва 3 цаватли цито­
плазматик мембранадан иборат. Хивчини, спора ва капсуласи 
булмайди. Ж у д а харакатчан эгилиб, тулцинсимон, бурама орца- 
олдинга судралиб х а РакатланаДи- Спирохеталар табиатда 2 та 
шаклда учрайди. 1. Вегетатив фаол шакли. 2. Циста шакли.
Циста шакли — спирохеталар ноцулай шароитга тушган­
да пайдо булади. Улар уз уци атрофида уралиб муцинсимон 
Хобиц х осил 
КилаДи- Уларни купайтириш учун махсус 
о зщ а
му^ит цулланилади. Спирохеталар Романовский—Гимза усули- 
да буялади. Borrelia кук-бинафша рангда, Treponema оч пушти 
рангда куринади. Шунинг учун уларни окиш спирохеталар д е ­
йилади. Катталиги 5—500 мкм гача узунликда, кенглиги 0,3—
0,75 мкм булади.
Патоген спирохеталарга куйидаги авлодлар киради:
1. Treponema захм ва фрамбезия кузратувчиси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2.
B o r r e l i a
— эпйдемик 
ва 
эндемик ^ а й т а л а м а тиф, Венсан 
ангинасини цузгатувчи.
3. Leptospira — лептоспироз касаллигини чакиради.
Спирохеталар чакирадиган касалликларни сиирохетоз деб
номланади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish