Тема. Бириктирувчи тўқима ва мушаклар биокимёси



Download 0,93 Mb.
bet15/15
Sana24.02.2022
Hajmi0,93 Mb.
#220724
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
18 Бириктир тукима ва мушак биокмёси

Миелинли нерв толаси

  • Миелинсиз нерв толасини кўндаланг кесими
  • Миелинли нерв толасининг кўндаланг кесими

10. Нерв импульсининг хосил бўлиши ва ўтказилиш биокимёси.

  • 10. Нерв импульсининг хосил бўлиши ва ўтказилиш биокимёси.
  • Аксон мембранасининг нерв импульсини юзага келтирувчи асосий куроллари натрий насоси ва ионларни утказувчи 2 канал – натрий каналлари билан калий каналларидан тузилган мустакил структура бирлигидир.
  • Натрий насоси Na+ ионлари ташкарига K+ ионлари эса ичкарига хайдаб, АТФ энергияси хисобига мембрананинг иккала томонида шу ионлар концентрациясининг градиентини хосил килади. Натрий ва калий каналлари очилиб, ёпилиши мумкин; Na+ ва K+ ионаларини шу ионлар концентрацияси градиентига караб утказиб туради. Демак ионлар каналлари очик булганда Na , K - АТФ-аза томонидан юзага келтириладиган градиентни йук килиб юбориши мумкин.

Сут эмизувчиларнинг миеленли нерв толасида Na+ ва K+ ионлари каналлари Ранвье рахналарининг миелендан махрум булган кисмларида жойлашган, бу ерда аксон мембранаси хужайралараро суюкликка тегиб туради. Шунинг натижасида нерв импульси (сакраб-сакраб) утиб боради: бир рахнадаги каналлар очик турганида аксон ичига утадиган Na+ ионлари аксон буйлаб кейинги рахнагача диффезияланиб боради, бу ерда потенциални 50 мВ гача камайтиради ва шу тарика харакат потенциалини пойдо килади.

  • Сут эмизувчиларнинг миеленли нерв толасида Na+ ва K+ ионлари каналлари Ранвье рахналарининг миелендан махрум булган кисмларида жойлашган, бу ерда аксон мембранаси хужайралараро суюкликка тегиб туради. Шунинг натижасида нерв импульси (сакраб-сакраб) утиб боради: бир рахнадаги каналлар очик турганида аксон ичига утадиган Na+ ионлари аксон буйлаб кейинги рахнагача диффезияланиб боради, бу ерда потенциални 50 мВ гача камайтиради ва шу тарика харакат потенциалини пойдо килади.
  • Мускул хужайрасида харакат потенциали пайдо булиши саркоплазма ретикулуми цистерналаридан Са2+ ионлари ажралиб чикиши бу ионлар кискариш жараёнида иштирок этиши натижасида хосил булади.
  • Битта нейрон синапсаларида медитор сифатида, кандай булмасин битта моддадан ацетилхолин (холинэргик нейронлар ёки синапслар), норадреналин (адренэргик нейронлар) ва бошкалардан фойдаланилади.

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish