Тема. Бириктирувчи тўқима ва мушаклар биокимёси



Download 0,93 Mb.
bet13/15
Sana24.02.2022
Hajmi0,93 Mb.
#220724
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
18 Бириктир тукима ва мушак биокмёси

Креатинурия.

  • Креатинурия.
  • Мушак тўқимаси патологиялари учун крeатин мeтаболизмининг ўзгариши ва унинг сийдик билан кўп миқдорда чиқарилиши (крeатинурия) хос ҳисобланади. Унинг миқдори бир кeча-кундузда 2 г га боради. Миопатияси бўлган касалларда крeатинурия крeатиннинг скeлeт мушагида ушланиб туриши ва фосфорланишининг бузилиши натижасидир. Крeатинфосфат синтeзи бузилган бўлса, крeатинин ҳосил булмайди ва унинг миқдори сийдикда кeскин пасаяди. Крeатинурия ва крeатин синтeзи бузилиши натижасида сийдикнинг крeатин кўрсаткичи кeратин/кeратинин кeскин ортади.

9. Нерв системаси биокимёси. Нерв тукимаси кимёвий таркиби.

  • 9. Нерв системаси биокимёси. Нерв тукимаси кимёвий таркиби.
  • Одам миясида 1010-1011 нейрон булади. Хар бир нейрон дендритлари ва аксонлари ёрдамида талайгина бошка нейронлар билан боглангандир; одам бош миясидаги нейронлараро туташмалар (синапслар) сони 1013-1014 тага боради деб белгиланади. Дендритлар билан аксонларни кушиб хисоблаганда, нейрон юзасининг ярмида кура купрогини синапслар эгаллаган. Аксон нерв хужайрасини эффектор хужайралари билан хам боглаб туради.
  • Дендритлар билан аксонлар нерв импульсини утказиш учун хизмат килади. Мияга сезги органларидан, шунингдек мускуллар пайлар, юрак, кон томирлар, безлардан афферент импульслар оким булиб келиб туради, буларда химиявий таркиб, механик босим, чузилиш, температура узгаришларини идрок этадиган сезувчи нерв охирлари булади. Мияда органларнинг функциялари ва юритиш-туришни идора этадиган эфферент импульслар окими шаклланади. Шундай килиб миянинг иши куп даражада ахборот берувчи афферент импульсларини расшифровка

килиш, яъни маъносини чакиш ва бошкарувчи эфферент импульслар яратишдан иборат булади. Бу жараёнлар ихтиёрий харакатларни бошкаради (соматик харакат системаси), ихтиёрдан ташкари ишлайдиган силлик мускуллар, юрак, безлар функцияларини идора этиб боради (автоном нерв системаси). Нерв сиситемаси олий функциялари-онг ва тафаккур, шунингдек хис туйгулар, инстинктлар хотира асосида хам шуларнинг узи ётади.

  • килиш, яъни маъносини чакиш ва бошкарувчи эфферент импульслар яратишдан иборат булади. Бу жараёнлар ихтиёрий харакатларни бошкаради (соматик харакат системаси), ихтиёрдан ташкари ишлайдиган силлик мускуллар, юрак, безлар функцияларини идора этиб боради (автоном нерв системаси). Нерв сиситемаси олий функциялари-онг ва тафаккур, шунингдек хис туйгулар, инстинктлар хотира асосида хам шуларнинг узи ётади.
  • Дендритлар ва аксонларнинг нерв толалари плазматик мембранинг давоми булиб хисобланадиган найдан иборатдир. Нерв импульсини шакллантириб берадиган ва унинг тола буйлаб харакатланишини таъминлайдиган асосий молекуляр структуралар тола мембранасида жойлашган. Тола бушлигида цитоплазма (аксоплазма) булади; аксоплазманинг асосий органеллалари тубилин деган оксилдан хосил булган микронайчалардир. Булар диаметри 25 нм атрофида булиб толанинг буйига даста холида жойлашган. Бундан ташкари, аксоплазмада оксилли бошка фибрилляр структуралар хам бор: кам урганилган оксилдан тузилган, диаметри 10 нм келадиган нейрофиламентлар ва актиндан тузилган, диаметри 5 нм келадиган микрофламентлар шулар жумласидандир.

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish