Щзбекистон республикаси олий ва щрта



Download 10,04 Mb.
bet15/27
Sana20.07.2022
Hajmi10,04 Mb.
#828502
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   27
Bog'liq
elek-kril

ИШНИНГ БАЖАРИШ ТАРТИБИ



  1. Ишнинг назарий қисми пухта ўзлаштирилади.

  2. Шаклдагидек схема тузилади (тузилган схемани тўғрилиги ўқитувчига текширтирилади).

  3. Қаршилик магазинидан энг катта қаршилик R=6000 - 8000 Ом олинади, шу ъолатда К1 уланади. Галpванометр стрелкасининг кўрсатиши ёзиб олинади.

  4. Шунт қаршилигидан 100 ёки 200 Ом қаршилик олинади (Rш) ва калит К2 уланади. Галpванометр стрелкаси дастлабки ъолатга келгунча қаршилик магазинидан қаршилик камайтирилади. Бу камайган қаршилик R­1 бўлади.

  5. Топилган қийматларни (4) формулага қўйиб, галpванометрни Rg қаршилиги топилади. Шунт қаршилигини ва қаршилик магазинидан олинган энг катта қаршилик қийматларини ўзгартириб тажрибани бир неча марта такрорлаш мумкин.

  6. Топилган натижалар қуйидагидек жадвалга ёзиб қўйилади.




R

R1

Rш

Rg

Rg



1
2
3



















ўрт.
қий.





















КОНТРОЛ САВОЛЛАР



  1. Занжирнинг бир қисми ва бутун занжир учун Ом қонунини ёзиб, сўнгра тушунтиринг?

  2. Кирхгофнинг 1 ва 2 қонунларини тушунтириб беринг?

  3. Ишчи формулани келтириб чиқарилишини тушунтиринг?

  4. Шунт ва унинг қўлланилишини айтинг?

ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ № 9


ТОВУШ ГЕНЕРАТОРИНИ ДАРАЖАЛАШ.


Керакли асбоблар: электрон осциллограф, товуш генератори, трансформатор.
Ишнинг мақсади: Ўзаро перпендикуляр бўлган тебранишларни қўшиш, Лиссажу шаклларини кузатиш орқали товуш генераторини даражалаш.


НАЗАРИЙ ҚИСМ:
Тебранишлар частотаси номаpлум бўлган гармоник тебранишларни частотасини аниқлашда Лиссажу фигураси методидан фойдаланилади. Бу методнинг мохияти шундан иборатки, бунда текширилаётган тебраниш ўзаро перпендикуляр бўлган аниқ, частотали тебраниш билан қўшилади. Икки бир ъил частотали бундай тебранишлар қўшилиши натижасида Лиссажу фигураси деб аталувчи мураккаб эгри чизиқлар ъосил бўлади. Бу шакллар кўринишига қараб текширилаётган тебраниш манбаининг частотасини аниқлаш мумкин.
Тебранишлар частотаси, электрон осциллограф ёрдамида таққосланади. Осциллограф трубкасининг электронлар дастасининг вертикал оғдирувчи пластинкасига кучланиш товуш генераторидан, горизонтал оғдирувчи пластинкасига кучланиш частотаси 50 Гц бўлган ўзгарувчан ток тармоғидан берилади. Ўзаро тик қўшилувчи тебранишларнинг частотаси орасида y=nx боғланиш бўлса, уларнинг тенгламаси қуйидаги тенгламалар системаси билан ифодаланади:

(1)
Бу ерда  тебранишларнинг бошланғич фазаси (1) системани бошқача ёзиш мумкин.
(2)
(2) системани квадратга кўтариб, сўнгра хадма-хад қўшиб, қуйидаги тенгламани ъосил қиламиз.
(3)


1-расм 2-расм
(3) умумий ъолда эллипснинг тенгламасини ифодалайди. Қўшилувчи тебранишлар орасидаги фаза фарқига қараб бир неча ъусусий ъолни бўлиши мумкин.
1. Айтайлик тебраниш- лар бир хил фазада содир бўлсин. Агар =0 бўлса (3) тенглама қуйидаги кўринишни олади.
(4) тўғри чизиқнинг тенгламасини ифодалайди (1-расм).
Фазалар фарқи = бўлсин. Бу ъолда (3) тенгламадан
(5) келиб чиқади.
(5) тенглама эллипсни ифодалайди (2-расм). Агар тебранишлар


3-расм

амплитудаси бир хил бўлса, эллипс доирага айланади. (1) тенгламалар системасидан


(6)
эканлиги келиб чиқади. Охирги тенгликдан x, y ва Тx, Тy лар мос ъолда х ва у ўқи йуналиши бўйича бўлаётган тебранишлар частотаси ва даври. Охирги тенгликни бошқача ёзиш мумкин. . Бу ифодадан шундай ъулоса келиб чиқадики, t вақт оралиғида тебранаётган нуқта, у ўқи йўналишида тўлиқ nх марта ва х ўқи йўналишида тўлиқ nу марта тебранади. Тебранувчи нуқта t1 вақт ўтгандан сўнг бошланғич моментдаги фазада бўлади, яpни t2=t1 вақт оралиғида нуқтанинг тебраниши аниқ такрорланади. Натижада тебранишлар бир-бирига қўшилиб 3-расмда кўрсатилганидек шаклларни (Лиссажу шаклларини) ъосил қилади. Агар nx ва ny лардан бири иррационал сон билан ифодаланса, яpни нисбат бутун сонлар нисбати билан ифодаланмаса, бу ъол фазалар фарқини вужудга келишига олиб келади. Натижада Лиссажу шакллари узлуксиз ўзгариб туради.


4-расм
Агар тебранишлардан бирининг частотаси маoлум бўлса, Лиссажу шаклининг кўринишига қараб иккинчи тебранишлар частотасини аниқлаш мумкин. Лиссажу шаклларини осциллографда кузатилади. Бунинг учун осциллограф трубкасининг электронларни горизонтал оғдирувчи пластинкасига частотаси маoлум бўлган (х=50 Гц) кучланиш, вертикал пластинкасига частотаси у бўлган текширилаётган кучланиш берилади. Айтайлик: бўлсин.
Охирги тенгламадан
(7)
бўлишини топамиз.


5-расм
(7) тенгламадаги nx ва ny катталиклар тебранишларнинг қўшилишидан хосил бўлган Лиссажу эгри чизиғи Х ва У ўқларини неча марта кесиб ўтишини ифодалайди. Бундан товуш генераторидан берилаётган тебранишлар частотасини топишнинг қуйидаги усули келиб чиқади. Масалан:
4-расмда кўрсатилган эгри чизиқ Х ўқини тўрт марта У ўқини икки марта кесиб ўтади.
Яoни nx=4, ny=2 келиб чиқади. Яoни бўлади. Агар Лиссажу фигураси эллипс шаклида бўлса nx=2, ny =2 бўлиб, x = y эканлиги келиб чиқади.

ИШНИ БАЖАРИШ ТАРТИБИ.



  1. 5-расмда кўрсатилганидек схема тузилади.

  2. Осциллографнинг генератор разветкаси ўчирилади (осциллографни «диапазон частот» тумблери «вкл» ъолатда бўлиши керак) ва «усиление по осям» «Х» и «У» дастаси 0 ъолатга қўйилади.

  3. Электр тармоғига товуш генератори, осциллограф ва трансформатор уланади. Экрандаги координат сеткаси марказига ёруғ доғ фокусланади.

  4. “Усиление по оси "Х"” дастасини бураб шкалани 1/2 қисмигача оқ полоса ъосил қилинади.

  5. Товуш генераторини “Амплитуда” дастасини бураб экранда Лиссажу шакли хосил қилинади.

  6. Товуш генераторини “Регулятор частот” дастасини бураб, экранда аниқ турғун Лиссажу шакли хосил қилинади.

  7. Х ва У ўқини кесиб ўтган эгри чизиқдаги нуқталар сони nx, ny аниқланиб, (7) формула билан у топилади.

  8. Товуш генераторини частотасини ўзгартириб, бошқа бир Лиссажу шакли хосил қилинади ва (7) формула бўйича у яна ъисобланади.

  9. Олинган натижаларга асосланиб у=f(x) боғлиқлик графиги чизилади.

КОНТРОЛP САВОЛЛАР



  1. Тебранишлар частотасини аниқлашда қўлланиладиган Лиссажу шакли методини тушунтиринг?

  2. Гармоник тебранишлар деб қандай тебранишларга айтилади?

  3. Тебранишлар даври, частотаси ва фазаси деб нимага айтилади?

  4. Ўзаро перпендикуляр тебранишлар қўшилганда қандай шакллар хосил бўлади?

  5. Лиссажу шаклларига қараб, номағлум тебраниш частотаси қандай аниқланади?

  6. Қўшилувчи тебранишлар частоталарини нисбатига қараб Лиссажу шакллари қандай ўзгаради?

ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ №10

ТЕРМОЭЛЕКТР ЮРИТУВЧИ КУЧ КОЭФФИЦИЕНТИНИ АНИҚЛАШ





Download 10,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish