Ривожланган мамлакатлар солиқ тизими: Қиёсий таҳлил


-жадвал. Чет мамлакатларда ва Ўзбекистонда асосий солиқ ставкалари (фоизда)



Download 2,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/7
Sana22.02.2022
Hajmi2,63 Mb.
#104602
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
rivozhlangan-mamlakatlar-soli-tizimi-iyosiy-ta-lil

2-жадвал. Чет мамлакатларда ва Ўзбекистонда асосий солиқ ставкалари (фоизда)
1
Солиқ
Ўзбекистон
АҚШ
Франция
Япония
Буюк 
Британия
Даромад солиғи
0; 7,5; 17; 23
10; 15; 25; 
28; 33; 35; 
39,6 
0 – 52
10; 20; 30; 40
20; 40
Корпорациялар фойда 
солиғи
7,5
15-39
39 – 42
27; 28; 42
19; 28; 32,75
ҚҚС ёки сотувдан 
олинадиган солиқ
0; 20
4-8
5,5; 7; 20,6
5
0; 5; 20
Ягона ижтимоий 
тўлов, суғурта бадали 
(солиқлар)
25; 15; 7,5
-
4,5; 8,5; 13,6

7,4 + 7,6
Мерос ва ҳадя солиғи

18-55

20
40
Жисмоний шахслар 
мол-мулк солиғи
0,3; 1,8; 2,5
1-4
1,5
1,5
1; 3; 4
31
СОЛИҚ СИЁСАТИ / НАЛОГОВАЯ ПОЛИТИКА


ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 12
маднинг солиқ тизими орқали қайта тақсим-
ланишининг юқори даражасига эришганлар. 
Шу сабабли, ушбу мамлакатларда бюджет 
даромадлари ўсишини асосан солиқлар тар-
кибини ўзгартириш ва шу асосда солиқлар 
тушуми ошишини ЯИМ ўсиши билан тўғридан 
тўғри боғлиқ бўлишини таъминлаш орқали 
амалга ошириш мумкин. Иккинчидан, маҳал-
лий солиқ тўловчиларимиз учун солиқ юки 
унчалик катта эмас. Чунки ҳақиқатда Ўзбекис-
тонда соф солиқ юки даражаси охирги йил-
ларда ЯИМга нисбатан 20 фоизни ташкил 
этмоқда. 
1
Ривожланган мамлакатлар солиқ тизимла-
рини таҳлил қилиш ва солиштириш асосида 
1
Муаллиф томонидан қуйидагилар ёрдамида 
тузилган: http://www.e-reading.club/chapter.
php/92147/14/Barulin_-_Nalogovyii_menedzhment.
html; Пансков В.Г. Налоговое бремя в российской 
налоговой системе. // «Финансы», 1998. № 11; 
Российский статистический ежегодник. М., 2005.; 
www.mirec.ru/upload/pdf/2015-02/komissarova-
french-tax-system.pdf 2.11.2016г.; Каримов И.А. 
2015 йилда иқтисодиётимизда туб таркибий 
ўзгаришларни амалга ошириш, модернизация ва 
диверсификация жараёнларини изчил давом этти-
риш ҳисобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркор-
ликка кенг йўл очиб бериш – устувор вазифамиздир.
– Т.: «Ўзбекистон», 2015. -3-б.; https://soliq.uz/uz/
press_center/news/soliq-siyosati-ijtimoiy-iqtisodiy-
rivojlanishning-eng-muhim-omili/?sphrase_id=396203; 
https://soliq.uz/uz/press_center/news/taraqqiyot-
mizning-huquqiy-kafolati/?sphrase_id=396269
шундай хулосага келиш мумкинки, ушбу 
тизимлар турлича бўлишига қарамасдан, 
уларда нафақат мамлакатларининг ички вази-
фаларини адо этишда, балки ташқи иқтисодий 
даражада ҳам самарали фаолият юритишда 
ўхшашликлар мавжуд. 
Турли мамлакатлар солиқ тизимларининг 
шаклланиш жараёни таҳлили натижалари ва 
уларнинг Ўзбекистон учун аҳамияти ўрганилиб, 
солиқ тизимини такомиллаштириш муаммоси 
нафақат иқтисодий жиҳатдан ривожланаётган 
давлатларда, балки ривожланган мамлакат-
ларда ҳам мавжуд эканлиги аниқланди. 
Ўзбекистон солиқ тизими эса мустақилликка 
эришилгач шаклланди ва унинг такомилла-
шиш жараёни давом этмоқда.
Юқорида келтирилган маълумотлар асо-
сида қуйидагиларни таклиф этиш мумкин:
● мажбурий тўловларни инобатга олган 
ҳолда солиқ юкини иқтисодиёт бўйича ўртача 
15 фоизга тушириш ва солиққа тортиш меха-
низмини солиқ тўловчиларнинг турли 
қатламлари учун тушунарли ҳолда шакллан-
тириб, имкон қадар соддалаштириш;
● маҳсулот ишлаб чиқаришни маҳаллий-
лаш тириш ва рақобатбардош маҳаллий 
маҳсулот ишлаб чиқарувчиларга нисбатан 
солиқ имтиёзлари ва преференцияларни 
(имтиёзларни) қўллаш;

Download 2,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish