Пайванд усуллари ҳақида қисқача маълумотлар ва уларни турлари. Пайванд бирикмаларни ҳисоблаш


Пайванд бирикмалар ва чоклар. Термик пайванднинг бирикмага таъсири. Пайвандлашда ҳосил бўладиган кучланиш ва деформация. Уларни олдини олиш усуллари



Download 0,54 Mb.
bet7/9
Sana03.06.2022
Hajmi0,54 Mb.
#631751
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
9-Ma'ruza

3.Пайванд бирикмалар ва чоклар. Термик пайванднинг бирикмага таъсири. Пайвандлашда ҳосил бўладиган кучланиш ва деформация. Уларни олдини олиш усуллари.


Газ алангаси билан пайвандлаш.Қурилиш конструкцияларини пайвандлаш, кесиш ва таъмирлаш ишларида газалангасидан фойдаланиш хам кенг жорий этилган. Бу усулда юпқа металлар пайвандланиб, иссиқлик манбаси сифатида яхши алангаланувчи газлардан, асосан ацетилен, водород, табийгазлар, бензин ва керосин буғидан фойдаланилади. Ацетилен алангасида харорат 31000С гача етади ва амалда шу газ купрок ишлатилади. Пайвандлаш жараёнида ацетилендан ташкари, ёндирувчи восита сифатида кислороддан фойдаланилади.
Газ алангасида пайвандлашда махсус мослама-газ алангалатгичлар (горелка) ишлатилади (3.3. расмда).

3.3-расм. Газ горелкасининг тузилиш схемаси

Газ горелкасига 1-йулдан кислород, 2-йулдан ацетилен киради ва уларнинг нисбати мос холда 3 ва 4 жумраклар оркали созланади. Кислород 5-ижектордан ацетиленни суради ва улар 6-камерада ажралиб горелканинг учи –7 га боради ва шу ерда ёндирилади.


Газ алангасида пайвандлашда ишлатиладиган пулат сим ва пайвандланувчи металнинг кимёвий таркиби ва механик хусусияти бир хил булиши керак. Пайвандланувчи металлнинг қалинлиги 10 мм дан кичик бўлса-сим диаметри 5 мм гача, катта булса – 5 мм кабул килинади.
Юқорида баён этилган усуллардан ташкари, металларни пайвандлашнинг электроконтакт, электрошлак, сув остида пайвандлаш ва бошка усуллари хам мавжуд.

Таъсир этувчи кучларга караб пайванд чоклардаги металл хар хил кучланганлик холатида ишлаши мумкин. Уларни хисоблаш асосий металлни хисоблашга ухшаш бажарилади, аммо хисобий каршиликлар сифатида чокда хосил килинган металлнинг механик курсаткичлари кабул килинади. Чокдаги металлнинг мастахкамлик курсаткичлари асосий металлникидан бироз пастрок булади, чунки пайвандлаш жараёнида чок металлининг таркибига хар хил бегона моддалар аралашиб, унинг сифатига салбий таъсир курсатади.


Пайванд чокнинг сифати, жумладан, унинг мустахкамлик курсаткичлари пайвандланувчи металларнинг хусусиятига, чокда эриган металлнинг таркибига, бирикманинг шаклига, бирикмага таъсир этувчи кучларнинг холатига, кучланишларнинг таксимланишига хамда пайвандловчининг малакасига боьлик булади.
Юқорида курсатилган омиллардан ташкари, пайванд чокнинг механик хусусиятлари электрод симининг таркибига, копловчи катлам моддаси ва флюснинг таркибига, пайвандлашнинг кандай технология асосида амалга оширилишига боьлик булади. Агар пайвандлаш технологияси коидаларига катoий амал килинса, пайванд чокда хосил килинган металлнинг механик хусусияти асосий металлникидан фарқ қилмаслиги мумкин.
Пайванд чокларни мустахкамликка хисоблашда чок металлининг хисобий каршилиги 3.3. жадвалдан олинади [1].



Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish