Ноорганик моддалар ишлаб чиқариш ускуналари ва



Download 1,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/41
Sana17.07.2022
Hajmi1,47 Mb.
#811147
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   41
Bog'liq
маъруза матни (4)

Камерали машиналарда
бир неча бўлимлар бир – бириси билан 
туташтирилган бўлиб, ҳар бир бўлма (камера) ичида ва бўлмалар туташган жойда: 
тешиклари бўлган диск (тўгарак) панжара, тўсиқ, 
отсеклар
(бўлмаларни 
ажратувчи бўшлиқ) жойлаштирилган бўлиб улар ѐрдамида пульпа сатҳи ҳар хил 
даражада сақлаб турилади ва флотацияга турли шароит яратилади. Бўлманинг 


27 
остки қисмида қувурчалар орқали кўпик ҳосил қилиш учун ҳаво ҳамда 
флотореагентлари
бўлган тоза пульпа киритилади. Бўлма, горизонтал ҳолда 
ўрнатилган чамбара ѐрдамида остки аралаштирувчи ва устки ажратувчи 
қисмларга ажратилган. Устки ажратувчи бўлимидан концентрат сақловчи кўпик 
олинади. Остки бўлимидан эса, руда қолдиқлари чиқариб олинади. Агар, 
қолдиқлар таркибида керакли компонентлар сақланса, у кейинги флотацияловчи 
бўлимга ўтади ва бошқа 
флотореагентлар
ѐрдамида 
флотацияланади.
Бўлмаса 
чиқинди сифатида ташланади. Концентрат тиндиргичларда сувдан кўпикдан 
ажратилади. Филтьрдан ўтказилади ва қуритилади. 
Пневматик машиналарда эса, майдаланган жинслар пульпага солинади ва 
гидрофоб зарраларни флотациялаш хизматини ўтовчи ҳаво ѐрдамида аралашади. 
Термик бойитиш
. Хом ашѐни турлича суюқланувчанлигига асосланган. 
Ашѐ қиздирилганда осон суюқланувчи материаллар суюқ ҳолда оқиб, қийин 
суюқланувчи жинслардан ажралади. Шундай усул билан олтингугуртни бошқа 
жинслардан (асосан қийин суюқланувчи оҳактош, гипс ва шу кабилардан) 
суюқлантириб ажратиб оладилар. Битумларни анорганик қўшимчалардан ажратиб 
олишда ҳам қўлланилади. 
Кимѐвий усуллари компонентларни ташкил этувчи қисмларнинг кимѐвий 
хоссаларини ҳар хиллигидан фойдаланиб хом ашѐни бойитишга асосланган. 
Суюқ хом ашѐларни бойитиш. 
Суюқ аралашмаларнинг (эритмалар) 
таркибидаги моддаларни буғлантириш, музлатиш, тўйинтириш, компонентларни 
чўкмага тушириш, 
экстракциялаш 
ѐки 
ретификациялаш
орқали ажратадилар ѐки 
концентрлайдилар

Буғлантириш, кислоталар, асослар, тузларни ва минерал ўғитларни 
таркибидаги сувни йўқотиш учун қўлланилади. Музлатиш билан одатда қиш 
пайтларида табиий шўробалар концентрланади. Кўпгина кимѐвий ишлаб 
чиқаришларда дастлабки ва айланма эритмалар фойдали компонентлар билан 
тўйинтирилади. Масалан, табиий шўробаларда ош тузини эритиб тўйинтирилади 
ва сода ишлаб чиқариш учун дастлабки ашѐ сифатида фойдалнилади. Глинозѐм 
ишлаб чиқаришда ош тузи электролизида айланма эритма тўйинтирилади. 


28 
Компонентларни чўкмага тушириш учун эритмаларга чўктирувчи реагентлар 
қўшилади, натижада кимѐвий реакция бориб ѐки асосий компонент, ѐ бегона 
аралашмалари кристалл ҳолда чўкмага тушади. Ёки эритмадаги каллоид 
аралашмаларни, полимерларни 
каогуляцияга
учратади ва чўктиради. Бу усулдан 
минерал тузлар, органик моддалар ишлаб чиқаришда полиметалл рудаларни қайта 
ишлаб рангли металларнинг концентратларини олишда кенг фойдаланилади. 
Нефт кимѐси ишлаб чиқаришида ва органик синтезда суюқ аралашмаларни 
ажратишда, асосан, суюқликларда 
экстракциялаш ва ректификациялаш
кенг 
қўлланилади. Суюқликларда экстраксиялаш бир-бири билан аралашмайдиган 
суюқликлар ѐрдамида эритма таркибидаги компонентларда бирини ѐки бир 
нечтасини селектив (танлаб) эритиш орқали ажратилади. Бунда эритиб олувчи – 
селектив эритувчи эритма билан икки қатлам ҳосил қилади. Шундан фойдаланган 
ҳолда, улар ажратиб олинади, эритувчи ҳайдалади ва яна эритувчи сифатида 
ишлатилади, эритувчидан қолган моддалар эса аралашмалар сифатида алоҳида 
олинади. 

Download 1,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish