Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг


СИНТАКТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ДАРАЖАЛИ МУНОСАБАТИ



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

СИНТАКТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ДАРАЖАЛИ МУНОСАБАТИ 
Тилнинг бир сатҳига мансуб бўлган қиммат жиҳатдан бир хил бирликлар ўзаро 
синтактик ва парадигматикмуносабатга киришади. 

Шу билан бирга, тил бирликлари оддийдан мураккабга қараб бўлак ва бутун 
муносабатига киришади. Кичик сатҳ бирликлари катта сатҳ бирликлари учун мате 
риал бўлиб хизмат қилади. Циммат жиҳатдан бир хил бирликларнинг ўзаро 
синтактик муносабати ўзидан юқорироқ ва янги сифатга эга бўлган бутунликни ҳосил 
қилади. Синтактик бирликларнинг бутун ва бўлак муносабати даражали муносабат
ҳисобланади. 
Масалан, 
матн 
бутунлик сифатида ўзаро синтактик муносабатда бўлган бир неча содда ва қўшма 
гаплардан ташкил топади. Қўшма гаплар бир бутун сифатида синтагматик 
муносабатдаги 2 ва ундан ортиқ содда гаплардап ташкил топади. Содда гаплар бир 
бутун сифатида ўзаро синтагматик муносабатда бўлган бир неча бўлаклардан ѐки бир 
сўзнинг янги сифатга эга бўлишидан (сўз-гаплар) ҳосил бўладп. Гап бўлаги иккп ва 
уидан ортиқ морфемаларнинг синтагматик муносабатидан ташкил топган маълум 
синтактик вазиятдаги бутунлик — сўз шакли саналади. 
СИНТАКТИК МУНОСАБАТЛАРДА ШАКЛ ВА МАЗМУН АЛОҚАСИ 
Мазмуний-синтактик муносабатлар шаклий-синтакти муносабатлар ѐки синтактик 
алоқалар ѐрдамида ифодаланади. Синтактик муносабат билан синтактик алокА бир-бирини 
тақозо қилувчи бир ҳодисанинг икки томонг бўлса ҳам, лекин уларнинг ҳар иккиси 
маълум ўзига хосликка эга бўлганлиги туфайли бир-бирига мувофш келиши шарт эмас. 
Масалан, мазмуний-синтактик муносабат таркибига кирувчи вокатив ва модал 
муносабатлар шаклий жиҳат даи ундалма ва киришлар орқали ифодаланади ва бу 
синтактик шакллар гапнинг синтактик ҳурилмаси бирликлари саналади. Лекин улар 
мазмуний-синтактик муносабатни ифодаласа ҳам, синтактик алоқага киришмайдн 
Шунингдек, айни бир синтактик муносабат бир неча хил оинтактик алоқа ѐрдамида 
намоѐн бўлиши мумкин Масалан, қаратувчи — қаралмиш муносабати мувофақлашув 
www.ziyouz.com kutubxonasi


18 
(бизнинг мактабимиз), бошқарув (бизнинг мактаб; ва битишув (бола кийим) алоқаси
орқали ифодаланади. 
Шунинг учун ҳам синтактик муносабатларнинг бу икки томони диалектиканинг 
қарамақаршиликлар бирлиги ва курашини акс эттириш қонунига амал қилади. 
Мазмуний-синтактик муносабатларни умумлаштирган ҳолда қуйидаги турларга 
ажратиш мумкин: 
1. Субординатив муносабат (бир томонлама муносабат): 
а) предикатив муносабат (эга-кесим муносабати); 
б) объектли муносабат (тўлдирувчи-тўлдирилмиш)муносабати; 
в) атрибутив муносабат (сифатловчи-сифатланмиш)муносабати; 
г) релятив муносабат (ҳол-ҳолланмиш муносабати). 
2. Координатив муносабат: қаратувчи-қаралмиш муносабати (икки томонлама 
муносабат). 
3. Копулятив муносабат: уюшиқ бўлаклар муносабати. 
4. Интрадуктив муносабат: 
а) вокатив муносабат (ундалма — жумла мазмуни); 
б) модал муносабат (киришнинг жумла мазмуни билан муносабати). 
Бу муносабатларнинг биринчи, иккинчи ва учинчи гуруҳи синтактик алока 
воситаларига эга бўлса, тўртинчи гуруҳи бундай хусусиятга эга эмас. 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish