Н. Маҳмудов, А. Нурмонов Ўзбек тилининг



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/83
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#29833
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   83
Bog'liq
Nizomiddin Mahmudov, Abduhamid Nurmonov. O'zbek tilining nazariy grammatikasi (sintaksis)

ПАРАДИГМАТИК МУНОСАБАТ 
 
Синтактик бирикмаларнинг макон ва замонга боғлиқ бўлмаган ўзаро 
ассоциатив муносабати парадигматик муносабат ҳисобланади. Маълум бир асосда 
ўзаро ассо-циалашган синтактик бирликлар парадигма аъзолари саналади. 
Парадигма аъзоларининг умумлашмаси эса маълум умумлашмани, кагегорияни 
ҳосил қилади. Парадигма ва унинг аъзолари ўртасида умумийлик ва хусусийлик 
муносабати мавжуд бўлади. Ҳар қандай умумийлик(инвариант) хусусийликлар 
(вариантлар) оркали намоѐн бўлади. Демак, умумийликнинг намоѐн бўлиш 
шакли хусусийликдир. 
Парадигматик муносабат ҳам худди синтагматик муносабат сингари мазмуний 
ва шаклий парадигаатик муносабатларга бўлинади. 
Мазмуний парадигматик муносабат 
Синтактик бирлик икки ва ундан ортиқ вариант— маънолар бирлигидан 
ташкил топган инвариант маънога эга бўлади. 
Маълум синтактик бирлик орқали ифодаланган ипвариант маънонинг вариант 
маънолари муносабати шу синтактик бирликнинг мазмуний парадигмасини 
ҳосил килади. Масалан, эга орқали ифодаланган субъект ин-вариант маъноси 
куйидаги вариант маънолар бирлигидан иборат: 
Агенс (ҳаракатни юзага чиқарувчи): Бола ўйнаяпти. 
Пациенс (агенс таъсирига учровчи субъект): Она боласини ўйнатди. 
Миқдор субъекти: Сув тиззадан ва бошқалар. 
Синтактик 
кўпмаънолилик, 
синтактик 
омонимия 
ҳодисалари 
мазмуний 
парадигматик муноеабатларпи ўз ичига олади 
1
Б о ш м о н о в М. Узбек тилнннпг гап бўлакларини «тил — нутқ» дихотомик 
бўлинишида урганиш. КД, Тошкент, 1991, 76—77-бет. 
2
Б о ш м о н о в М. Уша асар, 78-бет. .26 
www.ziyouz.com kutubxonasi


17 
Шаклий парадигматик муносабат 
Синтактик бирликлар реал ҳолда бир қанча нутқий кўринишларда намоѐн бўлади. 
Ҳар қандай синтактик бирлик ўзида моҳият ва ҳодиса, умумийлик ва хусусийлик 
диалектикаснии тил ва нутқ бирликларига бўлиниши орқали акс этгаради. Ҳар бир 
аниқ сўз бирикмаси ѐки гап орқасида қандайдир тил моҳияти ѐтади. Масалан, 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish