Microsoft Word Conf-селекция rtf


Тадқиқот услублари ва манбалари



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet158/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Тадқиқот услублари ва манбалари. Интродукцион ва селекцион тадқиқотларга Ўзбекистон, 
Қозоғистон, Қирғизистон, Тожикистон, Туркманистон республикалари қурғоқчил минтақалари табиий 
флорасидан озуқабоп бута, ярим бута, кўп йиллик ўтчил турлар жалб қилинди. Интродукция ва селекция 
ишларини олиб боришда “Тур ичидаги экотипик комплекслар” (Шамсутдинов ва бошқалар 1982) услуби 
асос қилиб олиниб, популяцияларда умумий, кўп марталаб, индивудиал оилавий танлаш,табиий 
полиплоидия, экотиплараро дурагайлаш усуллари кенг қўлланилди.
Тадқиқот натижалари. Қора саксовулнинг “Нортуя”нави унинг Қизилқум ёввойи 
популяциясидан кўп марталаб умумий танлаш орқали яратилди. Нав гипсли шувоқ эфемерли чўл 
минтақасида ўсишга яхши мослашган, бўйи 4-5 ёшида 2,5-3,0 м га етади. Илдизи ер ости сизот 
сувларигача бориб етади (17-23м). Саксовулнинг ушбу нави ҳосилдорлиги юқори бўлиб, гектардаги туп 
сонига боғлиқ ҳолда ўзгариб туради. Унинг гектардаги оптимал туп сони 450-500 туп бўлиб, ушбу 
шароитда унинг пичан ҳосили 14-16ц/га бўлиши кузатилган (Шамсутдинов, 1975). Саксовулнинг фитоген 
майдони таьсири остида яйловлар ҳосилдорлиги 2-3 мартаба ортиши кузатилган (Убайдуллаев, 1990; 
Хамроев, 2009) . 
Чўғоннинг “Жайхун” нави унинг Муборак ёввойи популяциясидан кўп марталаб умумий танлаш 
орқали яратилган. Бўйи 80-120см, илдизи 7-8м чуқурликгача кириб боради. Вегетация даври 220-250 кун. 
Шувоқ эфемерли чўл минтақасида гектаридан 15-22ц/га пичан ва 2,5-4,2 ц/га уруғ ҳосилини тўплайди. 
Кузги ва қишки яйловлар яратишда истиқболли нав. Чўғоннинг ушбу нави адир, гипсли ва қумли чўл 
минтақаларида ҳам ўсишга яхши мослашган ва юқори пичан ҳосилини беради (Бекчанов, 2001). 


149
Қуйровуқнинг (Salsola orientalis S. G. Gmell) «Первенец Карнаба» нави Муборакчўл ёввойи 
популяциясидан кўп марталаб умумий танлаш орқали яратилган. Гипсли чўл шароитида ҳосилдорлиги 15-
17ц/га, уруғ ҳосили -2,0-2,5ц/га. Кузги-қишки яйловлар яратишда истиқболли нав. Вегетация даври 250-
260 кун. Вояга етган ўсимликлар бўйи-60-70см, кучли шохланган, илдизи 7-8м чуқурликкача кириб 
боради. Қурғоқчилик, исссиқлик, шўрланишга чидамли (Хамидов, 1978). 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish