Махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги тошкент давлат техника университети «нефт ва газ» факультети


Газ тармоқларининг гидравлик иш тартиби



Download 1,49 Mb.
bet26/44
Sana14.07.2022
Hajmi1,49 Mb.
#799579
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   44
Bog'liq
газ таъминоти ва газ тизимлари1

11.2. Газ тармоқларининг гидравлик иш тартиби
Бизга маълумки газ қувурларини гидравлик ҳисоблашдан мақсад, рухсат этилган босимлар фарқида керакли бўлган газ миқдори билан таъминлаш учун газ қувурларининг диаметрини аниқлашдир.
Паст босимдаги газ тармоқларига истеъмолчилар тўғридан-тўғри уланади. Истеъмолчиларда газ босимининг ўзгариши қуйидагиларга боғлиқ:
1. Газ босимининг ҳисобли фарқи қийматига ва газ оқими ҳаракати бўйича истеъмол нуқтасидан газдан фойдаланувчи ускунагача унинг фойдаланиш даражасига боғлиқ.
2. Газдан фойдаланувчи қурилманинг иш тартибига;
3. Истеъмол тармоғи нуқтасидан газ босимининг бошқарилув усулига.
Газдан фойдаланувчи қурилмаларнинг ишлаши меъёрий ҳолатда бўлиши учун газ тармоғида босимнинг бир хиллилиги таъминланиши керак. Бундай ҳолатга эришиш учун газ тармоқларини гидравлик ҳисоблаш ва бошланғич босимларни бошқариш усулларида бошланғич маълумотларни тўғри танлаш ҳисобидан амалга оширилади.
11.1. расмда истеъмолчиларнингтўғридан-тўғри тармоққа боғланганда тармоқнинг гидравлик иш тартиби тасвири келтирилган. Тасвирда M-N оралиқдаги асосий газ қувурларида истеъмолчиларга тармоқланган қувурларнинг босим миқдори ва пезометрик тасвирлари ифода этилган.
Газдан фойдаланувчи қурилмадан олдинги газнинг босими (тўғридан-тўғри тармоққа боғланган) турлича бўлиб, ҳисобли босимлар фарқининг фойдаланиш тенглигига боғлиқдир.

М' I а" 2" 3"б" в" 5" г"


босимлар ҳисоб тартибининг тасвири
Тасвирдаги босим бўлинмаси 1-а асосий газ қувури M-N га қўшилади, 1 нуқта эса шартли равишда 1-а оралиққа кўчирилиб қиймати белгиланади. Планда 1 нуқтанинг жойланиши, 1 нуқтанинг шартли проекиияси 1-а қайрилишда бўлиб, MN чизиғига жойлашади. 1-а нинг пезометр бўлиниши босимлар тасвири 1-а тўғри чизиғида ифода этилган.

Шаҳар газ таъминоти тармоқларида, техник лойиҳалар тармоқланган газ қувури ўлчамларига ҳисобланиб, ишчи тақриз чизмалари эса абонент бўлинмага ҳисобланади. Тармокданган газ қувурлари ΔРτ босимлар фарқига ҳисобланади, абонент бўлинма эса, бино ички газ тармоқлари билан биргаликда ΔРбул босимга ҳисобланади. Бундай ҳолда босимлар фарқи ҳисоби (ΔРх=ΔРтор+ΔРбул) охирги 4 ва 5 нуқталарга боғланган ва фақат абонентлар учун фойдаланилади. Бу ҳолда босим (Рммин) охирига тенг бўлади. Газ қувурига боғланган бўлинмадан олдинги, охирги боғланиш нуқталари 1-1 ва 3-б ларда, босим Рох босимга нисбатан катта бўлиб, бўлинманинг ўзида эса ΔPбул босимнинг ҳисоби сақланиб қолади.





Download 1,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish