Каттик жисм



Download 10,72 Mb.
bet9/99
Sana10.04.2022
Hajmi10,72 Mb.
#540983
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   99
Bog'liq
Qattiq jism fizikasi (A.Teshaboyev va b.)

1.6. Кристалларни устириш

Модданинг кристалл булмаган \олатидан (суюкушк, газ, аморф) кристал \олатига (фазасига) утиши жараёни кристалла- ниш деб аталади. Кристалланиш бошланиши учун утиш


\олатида турган моддада (туйинган эритма, совутилган



Котишма ва х к ) термо^намик мувозанат бузилиши зарур Кристалланиш жараёнила ажраб чиккан иссик^ик микдори кристалланишнинг яширин иссиклиги деб номланади. Модда кристалланиши учун суюлиш температурасидан паст темпера- турагача совутилиши керак. Харорат маълум бир критик Кийматига етганда моддада кристал булакчалар пайдо була оошлаиди. Бу критик температура модданинг таркибига, унда- ги бегона зарраларнинг зичлигига, модда солинган идишнинг девори холатига ва бошка бир клтор омилларга боглик- Айрим тоза металларни суюлиш температарасидан икки марта паст температурагача совугилса \ам кристалланмай колаверади
Кагга монокристадларни туйинган эритмалардан усгирилади. Уларга одатда кичкина «кармок» кристалчаси туширилади ва аста секинлик билан юкорига к^гарилади. Бу усул кристапни тагликка Куииб устиришдан кура яхши натижалар беради. Хозирги пайтда
кристалларни Устиришнинг тигелсиз, Чохралский, эпитаксиал усуллари кулланилади.


1.7. Полиморфизм

Кдггик жисмлар турли температура ва босимларда турлича кристалл тузилишга эга булиши мумкин. Бу ходисани полимор­ физм деб аталади. Масалан, углерод (карбон) атомлари олмос куринишида хам, графит куринишида хам булиши мумкин. Бу ик­ ки кристал тузилиши бир - биридан физик хоссалари жихатндан кескин фарк килаци. Кубик тузилишга эга булган олмос жуда каггик, шаффоф кристал, гексагонал тузилишли, графит эса мурт ва еруглик Угказмайди. Ушбу моддалар бир кристалл тузилишдан иккинчисига Утиши учун маълум бир шароит (температура ва бо- сим) булиши зарур. Ундан ташкари, угиш жараёнвда атомлар энергетик тусикни енгиб утишлари зарур. Агар энергетик тУсик етарлича кагга булса, бундай угиш ташки таъсирсиз содир булмаслиги хам мумкин. Масалан, олмос 7> 1500° А1ва /МО8 Па булган шароитда барцарор фазада булади, лекин, агар биз олмос- ни атмосфера босими ва хона температурасига угказиб куйсак


\ам, у графитга айланиб цолмайди. Олмос нормал шароитда хам узок вакг сацланиши мумкин. Полиморф Узгаришлар натижасида кристалда кимёвий богланиш тури узгариши мумкин. Оддий ша­ роитда ковалент бсгланган ва С е ярим Утказгичлари юкори бо­ симларда металл борланишли 'Кристал тузилишга утиши мумкин.






Download 10,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish