Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни



Download 1,05 Mb.
bet79/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

168.Орол фожеаси. Бутун дунё экологик мувозанат бузилган дебтурган бир даврда совет хокимияти, КПСС бизнинг мамлакатимизда экологик муаммо йук деб. Бу тахдиднинг олдини олиш учун хе кандай чора курмади. Узбекистон барча йирик огир саноат тармокларини Иттифок вазирликдари махкамалари карамогида эди. Экологияни асосан угит тармоклар корхоналари бузиб келди. Айникса, кимё заводлари ва комбинатлари экологик вазиятга жуда катта салбий таъсир курсатди. Чирчик электр кимё комбинати ёки СССРда ахоли энг зич жойлашган шахар Андижонда гидролиз заводи ишларди. Захарлик даражаси юкори булган кимёвий модда бутифос гузани дефоляция килиш учун 20 йилга якин курсатигандан кура 2-3 баравар куп самолетларда одам устидан сепилар эди. Орол денгизи фожеаси. Бунинг бош сабаби Амударё ва сирдарёдан сугориш учун хаддан ташкари куп сув олиш эди. Оролнинг чекиниши натижасида бу минтакада туз кумли буронлар бир неча баравар ошдики, натижада хар йили осмонга 70 млн тоннадан зиёд захарли аралашмалар кутарилди. Узбекистоннинг Коракалпогистон, Хоразм ва Туркманистоннинг Ташовуз вилоятининг хар гектар ерига йилига 600-700кгдан зиёд туз кумли чанглари ёгилади. Ёш болалар улими, ногирон тугилган болалар сони ортиб борди. Аёлларнинг 60 фози камконлик касалига чалинган эди. Бутун Орол буйида корит тифи касаллиги 30 баравар, юкумли сарик касаллик 7 баравар ортди. Айникса, рак касаллиги купайиб кетди. 1981-1986 йиллар буйракка тош йигилишига чалинганлар сони 10 марта ошди.
169. XX асрнинг 50-80 йилларда Ўзбекистонда ижтимоий ҳаёт. Узбекистонда 50-80 йилларда иктисодиётни бошкариш маъмурий-буйрукбозлик усуллари ва каттик режалаштириш, ута марказлаштириш тамойиллари асосида олиб борилди. Ушбу йилларда Узбекистон республикасида куп сохали шишасозлик индустрияси, кимё, нефт, тошкумир, газ, тог-кон ва энергетика саноати янада юксалди. Метропология томониданг Узбекистон саноати олдига куйилган катта талаблар замонавий технология, фан ва техника ютукларини жорий килиш, асбоб-ускуналарни янгилаш, улар учун капитал маблаглар ажратиш микдори билан хамоханг эмас эди. Узбекистон саноатида енгил ва озик-овкат саноатларининг салмоги, 25 фоизнигина ташкил килар эди. Узбекистонда уша даврда енгил ва озик-овкат саноатига нисбатан огир индустрия, айникса унинг кимё, нефть, кумир, газ, рангли металл казиб олиш ва энергетика тармоклари тез сурат билан ривожланди. Узбекистон казиб олинган боёликларнинг хужайини эмас эди ва унинг неъматларидан мустакил фойдалана олмас эди.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish