97.Мўғуллар истилосининг даҳшатли оқибатлари. Кўчманчи мўғул халқи Чингизхон бошчиигида Марказий Осиёга бостириб Кириши Билан бир қаторда бу диёрдаги куҳна обидалар сув иншоотлари ва қишлоқ хўжалиги ҳаётини вайронага айлантирди.Жумладан Самарқандга қилган юришида бош сув иншооти бўлиши Қурғолин ровосини ва Хонганди сув омборини бузиб ташлаб Самарқандни вайронага айлантирди.Пойканд, Ўтрор, Бинонат, Ўзган, Урганч каби қўҳна шаҳарлар вайронага айлантирилди.Кўплаб бойлик ва қимматбаҳо буюмлар тортиб олиниб аҳолининг бир қисми олинади ва қолганлари ўз юртидан сургун қилиндилар 1000 йиллардан буён қад кўтариб турган улуғвор меъморий обидалар вайронага айлантирилди.Аҳолини қадим-қадимдан буён ўзи яшаб келаётган шаҳар ва қишлоқларни ташлаб чиқиб кетишга мажбур бўлдилар.Аждодларимиз томонидан ёзилган ноёб қўл ёзмалар ва нодир асарларни оловда ёндириб йўқ қилдилар.
98.Чиғатой улусининг ташкил топиши ва ундан бошқарув тартиби. 13 аср бошларида Чиғатой тасарруфига берилган Мовароуннаҳр, Еттисув ва Шарқий Туркистонда Чиғатой улуси ташкил топди. Бу феодал давлат XIV асрнинг 40-йилларига қадар яшайди.Чиғатойнинг буйруғи Билан дастлаб Маҳмуд Ялавоч сўнгра эса Маъсудбеклар бошчилик қилади. Мўғуллар бундай босиб олган ерларидан фақат бош ва солиқларни олиб ички ишларига унчалик аралашмаганлар.Мовароуннаҳр мўғилларининг ўтроқлашуви ерли тожик ва туркий аҳолининг хаётига таъсирсиз қолмади.Уларнинг бир қисмлари ўтроқлашса, қолган қисми кўчманчиликни чеклайдилар ва натижада 2 қисмга бўлиниб кетдилар.Шарқий қисмида – Шарқий Туркистон ва Еттисувда Дуғлат амирлиги, Ғарбида эса Мовароуннаҳр амирлиги ташкил топди.Чиқатой улусининг кейинги хонлари ҳам аста-секинлик билан ислом динини қабул қилдилар ва ўтроқлаша бошлаганлар.Бу эса икки халқнинг аралашишини келтириб чиқара бошлади.Юртимиз тарихида Чиғатой улус ива Чингизийларнинг ҳукмронлиги тарихимизни ўрганишда муҳим аҳамият касб этади.
99.Махмуд Таробий қўзғолони ва унинг аҳамияти.Чет эллик босқинчилар ва маҳаллий мулкдор золимларнинг тоқат қилиб бўлмайдиган зулми остига қолган халқ оммаси бу асоратдан қутилиши учун бир неча бор курашга қўзғалади.Навбатдаги қўзғолон 1238 йилда Бухородан сал узоқроққа Зарафшон дарёси сохилида жойлашган Тароб қишлоғида бошланади.Унга Бухоро шаҳри ва унинг яқинидаги қишлоқларни ҳунарманд ва деҳқонлари қатнашади.Қўзғолончи калвирин уста Тароб бошчилик қилади. Тарихда у Махмуд Таробий номи билан шуҳрат қозонади.Махмуд Таробий атрофида йиғилган қўзғолончиларни курашга давад қилади.Мўғул маъмурлари Махмудни улдирмоқчи бўлишади. Лекин бу уриниш муваффақиятсиз чиққач улар ғалаённи бостириш учун Маҳмуд Ялабошдан ёрдам сўрайди.Махмуд Таробдан чиқиб Бухорога йўл олади.Бу ерда Таробийни сафдошларидан Шамсиддин Махбубий ва шаҳар аҳолиси қўзғолончиларга қўшилади.Маҳмуд Таробий ва Махбубий бирлашган қўшинлари, Ялавоч қўшинлари етиб келгунча қўзғолонни бошлайдилар.Мўғулларга қарши курашни бошлаб М.Таробий ҳамма томонга даъватномалар йўлланади.Махмуд Таробий ўз қўшинлари билан Бухорога кириб олгач, шаҳар ичидаги Робиа саройини қароргоҳи қилиб олади.У шу саройда ўзини Бухорони халифаси деб эълон қилади.Бухородан қочиб кетган амалдорлар ва мўғуллар Кармана яқинида ката қўшин тўплаб Бухорога юриш қилади.Бундан хабар топган Таробий душманни Кармана йўлида қарши чиқади ва жанг бошланади. Бу жангда мўғуллар енгилиб Карманага қочади бу жангда Мўғуллардан 10 минг киши ҳалок бўлади ваш у жангда Таробий ва Махбубий хам халок бўлади.Шундай қилиб, Махмуд Таробий бошчилигидаги қўзғолон халқимиз учун ката тарихий аҳамиятга эга бўлиб қолди.Ўз халқини юртини мўғул босқинчиларидан ва маҳалий мулкдорларни зулмидан қутқарган халқ қўзғолони эди.Бу қўзғолон бостирилган бўлсада лекин у жуда ката аҳамиятга эга бўлди.Бу Ўрта Осиё халқларининг озодлик ҳаракатлари тарихида алоҳида ўрин эгаллайди.