Жавоб [окоз



Download 124,81 Kb.
bet37/42
Sana26.05.2022
Hajmi124,81 Kb.
#608750
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42
Bog'liq
хуршиджон

Намга бўлган талаби. Кузги буғдой ҳаво ва тупроқ намлигига талабчан экин ҳисобланади. Буғдойнинг қишга чидамлиги юқори бўлиши учун ўсимлик дастлабки совуқ тушгунга қадар ривожланишнинг тупланиш босқичида бўлиши талаб этилади.
Буғдой уруғи униб чиқиши учун ўз вазнига нисбатан 30% намни ўзлаштириши лозим, шу туфайли экиш олдидан тупроқнинг юза 10 см қатламида 10 мм намлик бўлиши, буғдойнинг тупланиши жадал кечиши учун эса тупроқнинг 0-30 см қатламида 30 мм намлик бўлиши мақсадга мувофиқдир. Кузги ѐғинғарчилик ўсимликнинг қишга чидамлигини ошириш билан бирга, дон салмоғининг сомонга нисбатан юқори бўлишини таъминлайди. Баҳорги намлик микдори эса асосан вегетатив органлар ўсишини кучайтиради ва янги ўсув органлари шаклланишига замин яратади.
Тупроқ ва озиқа моддаларга талаби. Кузги буғдой органик моддаларга бой бўлган қумоқ ва соз тупроқли унумдор ерларда яхши ўсади. Қумлоқ, шўрланган ва кислотали ерларда ўсмайди. Дунѐнинг қора, тўқ каштан ва чиринди карбонатли тупроқларида бу экиндан энг юқори ҳосил етиштирилади.
Республикамизда тоғ олди минтақаларида жойлашган, йиллик ѐғин миқдори 300-400 мм бўлган тўқ тусли ва типик бўз тупроқлар, дарѐ соҳилларидаги ўтлоқи ва ўтлоқи бўз тупроқлар, шунингдек эскидан суғорилиб келинадиган шўрланмаган оч тусли бўз тупроқлар кузги буғдой етиштириш учун энг қулай бўлиб, бу ерларда юқори агротехник тадбирлар қўлланилганда мўл ҳосил етиштирилади.
1.2. Буғдойнинг ўсиш ва ривожланиш даврлари
Буғдойнинг ривожланиш даврлари бир қанча босқичларда давом этади. Кузги буғдойнинг ривожланиш даврлари қуйидагилар: уруғларнинг бўртиши - униб чиқиш, тупланиш, найчалаш, бошоқлаш, гуллаш ва пишиш даврлари.
Уруғларнинг бўртиши ва илдизларнинг ниш чиқариши - униб чиқиш. Уруғларнинг бўртиши катта миқдорда намликни шимиб олиш билан ўтадиган мураккаб физиологик ва биокимѐвий жараѐндир. Бўртишга таъсир кўрсатадиган омиллар ичида энг асосийси намлик ва ҳаво ҳарорати ҳисобланади. Бўртиш жадаллиги нав хусусиятига (уруғ ташқи қобиғининг ўтказувчанлиги, уруғ тузилиши ва кимѐвий таркиби), тупроқ концентрацияси, уруғнинг катталиги ва бошқаларга боғлиқ. Уруғлар бўртиши учун шароитга қараб ўз вазнига нисбатат 45-50% дан 54-57% гача сув шимиб олиши лозим.
Биринчи босқичда уруғ униб чиқиши учун намлик, иссиқлик ва ҳаво зарур. Уруғ экилганидан кейин, ўз вазнига нисбатан 54-57% миқдорда сув шимиб бўртади ва муртагининг нафас олиши кучаяди. Таркибидаги ферментлар таъсирида эримайдиган заҳира моддалар (крахмал, оқсил ва ѐғлар) муртак учун зарур бўлган эрийдиган ҳолатга ўтади. Муртакдан дастлабки илдиз нишлари ва барглар униб чиқади.

Download 124,81 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish