Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси «тасдиқлайман»



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/12
Sana21.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#79133
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
1-maruza matni

 
 
3.1. Маъруза режаси бўйича мултимедия слайдалардан 
фойдаланиб (слайдалар № 1.2. ва х.к.) маълум тартиб асосида 
маъруза мавзуси талабаларга етказилади ва асосий зарур 
саволларга тўхталинади. 
1 савол бўйича . Микробиология фанини қисқача тарихи, 
ривожланиш этапларини. 
2 савол бўйича- Микробиология фанини асосчилари 
Л.Пастер., Р. Кох. Ва уларнинг асосий кашфиётлари. 
3. савол бўйича. Микроорганизимларнинг замоновий 
классификацияси, систематикаси ва номенклатураси.
4 савол буйича - Бактерияларнинг асосий гурухлари . 
5 савол бўйича – Бактерияларнинг морфологик 
формалари. 
3.2 Мавзу бўйича зарур, керакли саволларга урғу берилиб 
борилади ва талабаларга уларни ёзиб олишни таклиф қилинади. 
Маърузани 
тингашади, 
схемалар, 
таблицаларни ва 
везуал 
материалларни 
кўришади, 
муҳокамақилади
лар,аниқлаштиру
вчисаволларбера
дилар 
тушинмаган 
жойларини 
сўраб олишади 
ва саволлар 
беришади. 
Керакли ва 
асосий 
маълумотларни 
ёзиб олишади. 
4-босқич. 
Якунловчи 
5 дақиқа 
Маъвзу бўйича қисқа саволлар бериб талабаларни 
мавзуни қандай ўзлаштиргани аниқланади. 
- Қайси микроорганизимларда ядро шакилланган 
экан? 
- Бактерияларнинг асосий классификацияси кимнинг 
номи билан номланган? 
- Бактериялар морфологик формаси жиҳатдан неча 
гуруҳга бўлинар экан? 
- Иммунология фанига ким асос солган? 
- Вирусология фанига-чи? 
 
Саволларга 
жавоб беради. 
Мавзуни асосланиши 
Назарий қисм 
Замонавий микробиологиянинг асосий муаммолари: 
1. Микроорганизмларнинг молекуляр тузилиши ва метаболизми
2. Уларнинг метаболизмини ва атроф-муҳит омилларининг 
бактериялар вазифаларига таъсири; 
3. Микроорганизмларнинг генетикаси ва биокимёсини ўрганиш; 
4. Вирусларни ўрганиш; 
5. Генетика кодини тушуниш ва мутатцион механизмларини аниқлаш; 
6. Юқумли касалликларга қарши кураш воситаларини қидириш; 


7. Янги препаратларнинг микробиологик синтезини амалга ошириш; 
8. Бутун сайёрамиз аҳолисининг хавфсизлигини таъминлайдиган 
биотерроризмга қарши чоралар ишлаб чиқиш. 
Микробиология (юнонча mikros — кичик, bios — ҳаёт ва logos — 
таълимот) — майда, кўзга кўринмайдиган бир ҳужайрали организмлар 
ҳақидаги фан. Бу фаннинг асосий ўрганиш оъбекти микроорганизимлар 
бўлиб, уларнинг ҳаёт фаолияти, биологик хусусиятлари, бошқа организимлар 
билан ўзаро муносабатлари, улар таъсирида одам, ҳайвон организмида содир 
бўладиган ўзгаришлар қонуниятларини ва микроорганизимларнинг
систематикасини ўрганади. 
Микроорганизимлар ердаги ҳаётнинг энг қадимги вакилларидан бири 
хисобланади. Уларнинг миқдори ва хилма –хиллиги биосферадаги 
организимларнинг энг кўпчилигини ташкил қилади. Микроорганизимларга 
киради: 
1. Бактериялар; 
2. Вируслар; 
3. Замбуруғлар; 
4. Содда жониворлар; 
5. Микросувўтлари. 
Микроорганизимларнинг умумий белгилари – микроскопик ўлчами, 
бир-бирларидан тузилиши, келиб чиқиши ва физиологияси билан 
фарқланадилар. 
Бактериялар – бир ҳужайрали ўсимликлардан келиб чиқган, 
хлорофиллини йўқотган, ядроси шакилланмаган микроорганизимлардир. 
Вируслар – жуда ноёб, ҳужайра тузилишига эга бўлмаган, ҳаётнинг 
алоҳида формаси бўлган микроорганизимлардир. 
Замбуруғлар- бир ва кўп ҳужайрали ўсимликлардан келиб чиқган, 
хлорофиллини йўқотган, лекин тузилиши жиҳатдан ҳайвонлар ҳужайрасига 
ўхшаш микроорганизимлар (эукариотлар). 
Микробиологиянинг асосий бўлимлари: умумий, техник-саноат, 
қишлоқ хўжалик, ветеринар, санитар ва тиббий микробиология. 

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish