Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси «тасдиқлайман»


Микробиология фанининг асосий текшириш усулларига киради



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/12
Sana21.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#79133
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
1-maruza matni

Микробиология фанининг асосий текшириш усулларига киради: 
• микроскопик- микробларнинг морфологиясини махсус микроскопик 
техник усуллар қўллаб ўрганиш; 
• бактериологик (культурал) – тоза культура ажратиб олиш ва 
уларнинг культрал, тинкториал,биокимёвий, антиген хусусиятлари бўйича 
идентификация қилиш, яъни турни аниқлаш; 
• серологик – бемор организмидаги биологик суюқликлардан
қзғатувчилар антигенига қарши хосил бўлган антителаларни аниқлаш (кўпроқ 
қн зардобидан аниқланади: лот. сerum- зардоб);
• аллергик – организмда микроб компаненти, патоген микроб 
тамонидан шакилланган аллергик феноменларга (терида, шиллиқ қаватларда
ёки қонда) баҳо бериш;
• биологик – инфекцион жараёнларни сезгир лаборатория 
ҳайвонларида ва товуқ эмбрионида мдуллаштириш; 
• хемотоксоносмик- микроблар махсулотларини организмда тўғридан 
тўғри (олдиндан ажратиб идентификация қилмасдан) аниқлаш, бунинг учун 
газли ёки газлисуюқ (газожидкосную) хроматографиядан фойдаланиш


• молекуляр биологик – микроблар таркибидаги нуклеин кислоталар 
кисоталар таркибини занжирли полимеризация реакцияси ва ДНК 
гибридизация усуллари билан аниқлаш. 
Микробиология фанининг ривожланиш этаплари. 
Микробиология ҳам бошқа фанларга ўхшаш ўз тарихига эга. Микроблар 
ҳақида илмий маълумотлар пайдо бўлишидан бир неча аср муққадам булар 
фаолиятига мансуб бўлган жараёнлар (узум ширасининг бижғиши, сут ва 
ҳамирнинг ачиши) инсониятга маълум бўлиб, одамлар онгли равишда 
мусаллас, қимиз, қатиқ ва бошља маҳсулотларни тайёрлаш усулларидан 
фойдаланиб келганлар. Микробиология фанининг тарихини шартли равишда 
қуйидаги этапларга бўлиш мумкин:
• эмпирик; 
• морфологик; 
• физиологик; 
• иммунологик 
• антибиотикларни кашф қилиш даври; 
• замоновий молекуляр генетик давр. 

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish