Иссиқлик нурланиши



Download 311,5 Kb.
bet5/15
Sana02.06.2022
Hajmi311,5 Kb.
#630256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
2 5361900467259446323

ET = ∫o EλTdλ = 2πckT ∫o dλ / λ4 = ꙭ
Тўла нур чиқариш қобилиятининг чексиз катта қийматга эга бўлиши жисм ва унинг нурланиши орасидаги мувозанатга фақат абсолют нолда эришилиши мумкин, деган хулосага олиб келади. Бу эса тажрибаларга зиддир, чунки аслида хар қандай ихтиёрий температурада жисм – нурланиш системаси мувозанатда бўлиши мумкин.
Тажрибага мос келишлик нуқтаи назаридан Релей-Жинс формуласи Вин формуласига нисбатан ёмонроқдек туюлади. Лекин назарий жихатдан бундай эмас. Релей-Жинс формуласи классик физикага қатъий равишда таяниб хисобланган. Унга ихтиёрий танлаб олинадиган константалар аралаштирилмаган. Шунинг учун “ултрабинафша халокат” классик назария мухим тадрибалар натижаларини тушунтиришга қодир эмаслигидан далолат берди.

ПЛАНК Формуласи
Классик физика қонунларига таяниб, Еλ нинг тажриба билан мос келувчи ифодасини топишдаги муваффақиятсиз-ликларнинг сабаби – классик назария заминида камчилик мавжудлигидир. М.Планк 1900 йилда “ултрабинафша халокат” ни бартараф қилиш классик назарияга зид бўлган ўзининг гипотезасини илгари сурди. Планк гипотезасининг мохияти қуйидагидан иборат: жисмларнинг нурланиши узлуксиз эмас, балки алохида улушлар (квантлар) сифатида чиқарилади. Нурланиш хар бир улушининг, яъни нурланиш квантининг энергияси
= hv = hc / λ
га тенг . Бунда v = c / λ - нурланиш частотаси, h – Планк доимийси номи билан машхур бўлган универсал константа. Хозирги вақтда квант сўзи фақат нурланишда-гина эмас, балки бошқа физик катталиклар билан хам қўшиб ишлатилади. Масалан, электр зарядининг кванти деганда заряд миқдорининг энг кичик улуши , яъни электроннинг заряд миқдори тушунилади. Шунинг учун нурланиш квантини баъзан фотон деб алохида ном билан хам аталади.
Юқоридаги формулага асосан, қисқа тўлқин узунликлар сохасида нурланиш квантининг энергияси ортиб боради.
λ 0 да эса квант энергияси шу даражада катта бўлиши лозимки, натижада жисм иссиқлик харакатининг энергияси хатто биттагина квант чиқаришга хам етмайди. Қисқа тўлқин узунликлар сохасида Еλ,Т нинг қийматини кескин камайиб боришини шу тарзда тушунтириш мумкин. Планк юқорида баён этилган ўзининг гипотезасига асосланиб ва статистик физика қонунларидан фойдаланиб






Download 311,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish