Экология
тириш ва ундаги салбий
узгаришларнинг олдини олиш
му\им ах,амиятига эгадир.
9.4 Узбекистонда минерал ресурслардан фойдаланиш
Узбекистан Республикаси минерал хом-ашё ресурсла-
рига бойдир. Узбекистонда Менделеев даврий жадвалидаги
деярли барча элементлар конлари мавжуд деса муболага
булмайди. Хар йили унлаб минерал хом-ашё
конлари ишга
туширилаяпти.
Хозирга кдцар 2,7 мингдан зиёд турли фойдали к,азилма
конлари ва маъдан намоён булган истик;болли жойлар аник,-
ланган. Улар 100 га яцин минерал-хом ашё турларини уз
ичига олади. Шундан 60 дан ортиги ишлаб чик;аришга жалб
этилган. 900 дан ортик, кон
кддириб топлган булиб, улар-
нинг тасдикданган захиралари 970 миллиард АКДИ долла-
рини ташкил этади. Шу билан бирга умумий минерал-хом
ашё потенциал 3,3 триллион АКД1
долларидан ортикрок,
ба^оланади (13).
Узбекистонда к,азилма бойликларни кдцириб топиш,
ишга тушириш, к,азиб олиш, ташиш жараёнларида куплаб
ерлар к,азилади, кераксиз тог жинслари авдармалари ву-
жудга келади.
Зилзила, сурилма ва сел
хавфи булган Узбекистоннинг
тоголди ва тогли \удудларида жойлашган чик,индихоналар
экологик хавфсизлик талабларига тула жавоб бермайди. Газ,
нефть ва бошк,а к,азилмаларни куплаб чикарилиши зилзила
ва сурилмаларга сабаб булиши мумкин.
Узок, вак,т давомида Узбекистон хом- ашё базаси \исоб-
ланиб, олтин, вольфрам, мис, уран, нефть, газ,
кумир-
нинг куплаб казиб чикарилиши к,айта тикланмайдиган бу
ресурслар захирасига салбий таъсир курсатди. Айрим кон-
лардаги газ захираси тугаш арафасида. К,азилма бойликлар-
дан тулик, фойдаланишнинг таъминланманганлиги нати-
жасида тог-кон саноатида ^осил
буладиган чик,индилар
атроф му\итнинг кучли ифлосланишига сабаб булмокда.
Узбекистонда 60 йилдан ортик, вак,т давомида уран к^зиб
олинади. Бу давр ичида 150 га як;ин радиоактив ифлослан-
ган участкалар х,осил булган ва уларда ма\сус дастур буйи-
ча дезактивация, рекультивация к,илиш лозимдир. Узбеки-
стондан 30 км. масофада Майлисув (К,иргизистон) дарёси
к,иргокларида 23 чик,индихона ва 13 авдармаларда катга хаж-
Экология
мдаги радиоактив чи^индилар сакданади. Бу регионал эко
логик ^алокат манбасидир. Сел ёки сурилма натижасида бу
чик,индиларнинг Майлисув, Кррадарё ва Сирдарёга туши-
ши Узбекистонда 300 км2 майдонда, 1,5 млн.дан ортик,ахдпи
яшайдиган эддудда экологик ^алокат
келтириб чик,ариш
мумкин (22).
Минерал ресурслардан фойдаланишни тартибга солиш
учун Узбекистонда «Ер ости к.азилмалари тугрисида»ги
(2002) к,онун к,абул цилинган.
Чик,индилар муаммосини \ал кдлиш Узбекистондаги энг
долзарб экологик муаммолардан ^исобланади. Тог-кон са-
ноати энг катта хажмдаги чик,индиларни беради. \ а р йили
урта \исобда 100 млн.тоннадан ортик, саноат,
маиший ва
бошца чик,индилар вужудга келади ва 15-20% захарлидир.
Республикада чициндиларни жойлаштириш ва зарарсизлан-
тириш, к,айта ишлаш талабга тула жавоб бермайди. Наво-
ий, Тошкент, Жиззах вилоятлари ва Тошкент ша^рида энг
куп чик,индилар \осил булади ва жойлаштирилади. Кдйта
ишланадиган каттик, чик,индилар 14-15%ни ташкил кдлди.
Бу со^адаги фаолиятни тартибга солиш мак.саддарида Узбе
кистонда 2002-йили «Чик,индилар тугрисида»ги крнун к,абул
к.илинган.
Do'stlaringiz bilan baham: