Физикавий ва физик – кимёвий усулларни сифат таҳлилда қўлланиши Кириш Сифат таҳлилда, жумладан фармацевтик таҳлилда, илгариги бобларда баён этилган аналитик реакциялардан ташқари, «Ускунавий усуллар»



Download 202,29 Kb.
bet17/23
Sana30.04.2022
Hajmi202,29 Kb.
#597114
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   23
Bog'liq
fizikaviy va fizik kimyoviy usullar

Сульфит ион SO32-Уч қиррали пирамида кўринишида тузилган сулфит ионнинг ИҚ спектрида, учта тавсифий частоталар тизими: симметрик νS(SO) ≈ 950-990 см-1 ва иккиланган носимметрикνе(SO) ≈ 930-950 см-1 валент тебраниш бандларини устма – уст тушиши оқибатида ˜930-990 см-1 соҳада ҳосил бўлган банд; симметрик деформацион тебранишга мансуб δS(SO32-) ≈ 616-650 см-1 ва иккиланган деформацион тебранишга мансуб δе(SO32-) ≈ 445-530 см-1 бандлар намоён бўлади (20.16 жадвал).

20.16 жадвал


Кристалл ҳолдаги сульфитларда сульфит ионининг асосий тебранма частоталари, см-1

Бирикмалар

νS(SO)

νе(SO)

δS(SO32-)

δе(SO32-)

Na2SO3

983

947

632

494

K2SO3*

965

965

619

478

NaKSO3*

972

972

612

485; 512

(NH4)2SO3

969

960

?

480

MgSO3·6H2O

995

915

640; (700?)

480

CaSO3·H2O

970

945

655

495

CaSO3

980

941

649

487

SrSO3

958

930

640

508

BaSO3·

951

930

630

500

BaSO3·xH2O

990

935

633

496; 509

Ag2SO3

975

915

631

485

CdSO3

965

914

649

501

PdSO3

969

897

625

477

UO2SO3·

972

907

633

483

Th(SO3)2·4H2O

˜1000

922

633

˜470

SO32- сувли эритмада

966

925

312

471

* ИҚ – спектрдаги бандлари устма – уст тушгани учун νS(SO) = νе(SO)
Сульфит ионини айниятлаш учун аналитик банд сифатида уччала ютилиш бандидан фойдаланиш мумкин.
Комплекс бирикмаларида монодентат сульфит гуруҳи, марказий металл ионига, одатда, М- SO3 (заряди кўрсатилмади) каби олтингугурт атоми орқали боғланади. Координацион боғланган сульфит гуруҳининг тебранма частоталари: νS(SO) ≈ 930-1010; νе(SO) ≈ 1025-1170 см-1; δS(SO3) ≈ 612-682 см-1 ва δе(SO3) ≈ 495-559 см-1 соҳаларда намоён бўлади.
Валент ва симметрик деформацион тебраниш бандлари одатда, юқори интенсив, иккиланган деформацион тебраниш бандлари эса ўрта интенсивликга эга.
Сульфит гуруҳини айниятлаш мақсадида барча валент ва деформацион тебраниш бандларидан фойдаланиш мумкин.
Сульфат ион SO42-Тетраэдр шаклида тузилган, тўртта асосий тебранма частотага: симметрик валент тебраниш частотаси νS(SO) ≈ 981 см-1, учланган валент тебраниш δf(SO) ≈ 1104 см-1; иккиланган деформацион тебраниш δе(SO42-) ≈ 451 см-1 ва учланган деформацион тебраниш δf(SO42-) ≈ 613 см-1 бандларига эга. ИҚ спектрида фақат учланган тебраниш фаол бўлгани учун сульфат ионларининг ИҚ спектрларида иккита тавсифий ютилиш бандлари: интенсив νf(SO) ва ўрта интенсив δf(SO42-) бандлари намоён бўлади, мазкур бандлар асосида сульфат – ион айниятланади. Кристалл ҳолатда катион таъсирида мазкур частоталар бир оз ўзгариши, ютилиш бандлари бир неча қисмга бўлиниши, ионнинг ИҚ спектрида фаол бўлмаган тебранишлар νS(SO) ва δе(SO42-) фаолланиб кичикроқ интенсивликда бўлса ҳам намоён бўлади. Нодир металл катионлари сульфатларининг спектрларда шундай холат кузатилган.
20.17 жадвалда баъзи сульфатларнинг νf(SO) ва δf(SO42-) частоталари келтирилган.
20.17 жадвал
Баъзи сульфатлардаги сульфат ионининг учланган тебраниш частоталари, см-1

Бирикмалар

νf(SO)

δf(SO42-)

Ион SO42+ сувдаги эритмада

1105-1109

609-613

Li2SO4·H2O

1114; 1125

645

Na2SO4

1125

617; 638

K2SO4

1117; (˜1114)

618

Rb2SO4

1116

618

Cs2SO4

1120

617

(NH4)2SO4

˜1100

615

Tl2SO4

1060

599

Mg2SO4

1088

˜610

MgSO4·7H2O

1088 (мураккаб банд)

˜610

BaSO4

˜1080; ˜1180

609; 637

Al2(SO4)3·16H2O

˜1110

˜610

In2(SO4)3·5H2O

1116; ˜1178

604; 641; 656

Tl2(SO4)3·4H2O

˜1115

˜617

Y2(SO4)3

1062; 1127; 1230

607; 623; 668

La2(SO4)3

1071; 1110; 1184

597; 616; 651

La2(SO4)3·5H2O

1080; 1104; 1140; 1160; 1200; 1240; 1280

607; 631; 640; 665

Ce2(SO4)3·5H2O

1085; 1106; 1142; 1160; 1190; 1240; 1300

600; 638; 665

Pr2(SO4)3·H2O

1090; 1110; 1145; 1160; 1190; 1240; 1300

603; 635; 667

Nd2(SO4)3·5H2O

1085; 1105; 1132; 1160; 1220; 1248. 1300

596; 630; 640; 664

Марказий металл ионига координацияланган сульфат иони спектри эркин сульфат ионининг спектрига нисбатан анча мураккаб бўлиб, уларда учланган тебраниш бандлари бўлинган, νf(SO) ваδf(SO42-) бандлари спектрда намоён бўлади, частоталари эса сульфат – ион тебранма частоталарига нисбатан бир оз ўзгарган бўлади.
Координатланган сульфат гуруҳлари тўрттала бандлар тизими ёки уларнинг бир нечтаси асосида айниятланади.
Гидросульфат ион НSO4. Кристалл ҳолдаги гидросульфатлар (масалан NН4НSO4, NаНSO4·Н2О, КНSO4, RbНSO4 ва бошқалар)нинг ИҚ спектлари сульфатларни, ўрта тузларининг спектрларига нисбатан мураккаб, ˜1000-1400 см-1 оралиғида бир қатор интенсив бандларга эга. Катионнинг табиати гидросульфат ионнинг спектрига (бандлар сони, частоталари ва нисбий интенсивлигига) таъсир этади. Мазкур фарқлар сульфатларнинг нордон тузларини ўрта тузларидан ИҚ спектр асосида фарқлаш имконини беради.
Тиосульфат иони S2O32-. Тиосульфат S2O32- иони олтита асосий: SO ва SO3 гуруҳларининг νS(SO3) = 1002 см-1, иккиланган νе(SO3) = 1125 см-1 валент тебраниш частоталари, S - S боғининг валент тебраниш частотаси νSS = 451 ва учта 672, 541, 339 см-1 деформацион тебраниш частоталарига эга. Кристалл ҳолатда, катион таъсирида бу тавсифий частоталар бироз ўзгаради (20.18жадвал). Масалан: кристалл ҳолдаги натрий тиосульфат спектрида νе(SO3) = 1130 см-1, 1165, νSS = 455 см-1 ва юқорида кўрсатилган учта тебраниш бандидан иккитаси ҳар бири иккиланган ҳолда, 683 ва 670; 560 а 534 см-1 частоталарда намоён бўлади.
20.18 жадвал
тиосульфат кристалл тузларидаги тиосульфат ионининг баъзи асосий частоталари, см-1

Тиосульфатлар

νе(SO3)

νS(SO3)

νSS

δ

Na2S2O3

1130;1165

1003

455

683; 670; 560; 534

K2S2O3·H2O

1130; 1145

995; 1010

436?

670; 660; 556; 547; 536

MgS2O3·6H2O

˜1100; 1130

1000

425; 450

˜650; 550

BaS2O3·xH2O

1080; 1109; 1124

991; 1008

466

692; 673; 556; 547

PbS2O3

˜1125; 1143

988

435?

649; 637; 627; 543; 517

Ички сферада тиосульфат гуруҳи бўлган комплекс бирикмаларнинг спектрларида, мазкур частоталар умуман олганда ўз қийматларини сақласа ҳам ν(SS) частотаси (˜420 см-1 гача) камаяди, νе(SO3) частотаси эса ˜1160-1190 см-1 гача ортади.
Тиосульфат иони ва координатланган тиосульфат гуруҳини айниятлаш учун барча бандлардан фойдаланиш мумкин чунки уларнинг ҳаммаси етарли даражада интенсив.
Ортофосфат иони РО43-Тетраэдр шаклида тузилган, бошқа молекулалар каби ортофосфат иони ҳам тўрт турли асосий тебранма частоталарига эга: РО боғининг симметрик валент тебранишиνS(РO) = 937 см-1, РО боғининг учланган носимметрик валент тебраниши νf(РO) = 1022 см-1, икки хил деформацион-учланган νf(РO43-) = 562 см-1 ва иккиланган δе(РO43-) = 420 см-1 тебраниш частоталарига эга. Мазкур асосий тебраниш частоталари ортофосфат ионининг сувдаги эритмасига мансуб.
ИҚ спектрларда учланган тебранишларнинг икки тури - νf(РO) ва δе(РO43-) фаол бўлгани сабабли ортофосфат ионли бирикмаларнинг (масалан: ишқорий металл билан) спектрларида иккита: интенсив νf(РO) ва ўрта интенсив δе(РO43-) бандлари кузатилади. Кристалл ҳолдаги бирикмаларнинг спектрларида ортофосфат ионларининг асосий частоталари, катион таъсирида бир оз ўзгаради, натижада νf(РO) ва δе(РO43-) бандлари силжиши ва бўлиниши мумкин. Бундан ташқари кристалл ортофосфатлар ИҚ спектларида, атрофдаги ионлар таъсирида, фосфат гуруҳини тетраэдрик тузилишининг оғиши натижасида интенсив бўлмаган νf(РO) ва δе(РO43-) бандлари намоён бўлиши мумкин.
Хулоса қилиб айтганда, ортоофосфатларни ўрта тузларининг ИҚ спектрлари ˜940-1100 см-1 соҳада интенсив (баъзида алоҳида бандларга бўлинган мураккаб) банд ва ˜540-650 см-1 оралиғида (бу ҳам таркибий қисмларга бўлинган ҳолда) кўриниши мумкин ўртача интенсив, деформацион тебраниш бандлардан такиб топади.
Ортофосфат ионларини очиш, учун аналитик бандлар сифатида, спектрда осон топиладиган валент тебраниш бандларининг иккиласидан ҳам фойдаланиш мумкин.
20.19 жадвалда мисол сифатида баъзи ўрта тузларидаги ортофосфат ионининг асосий тебранма частоталари келтирилган.

20.19 жадвал



Download 202,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish