Электр юритма асослари



Download 1,38 Mb.
bet3/17
Sana21.04.2022
Hajmi1,38 Mb.
#568407
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
Электр юритма асослари

tu +1Т tu

U
tТ - танаффус вакти tц - цикл вакти < 10 мин.булиши керак
Давлат стандарти буйича куйидаги УД% учун микдорлар белгиланган:
15%, 25%, 40%, 60%.
Электр юритмаларнинг цувватларини танлаш усуллари.
Узок муддатли ишлаш режимидаги юритгичларнинг кувватларини
хисоблаш.
Бундай режимда ишлайдиган юритмаларнинг юкламалари икки хил, узгармайдиган ва узгарадиган булиши мумкин.
Юкламаси узгармайдиганларга насослар, вентиляторлар, компрессорлар, узгармас юкли конвейерларнинг юритмалари киради. Уларнинг кувватлари куйидаги келтирилган тегишли формулалар оркали хдсобланади ва маълумотномадан кабул килиш шартларига асосан электр юритгичнинг русуми танланади.
Насослар юритгичларининг кувватлари.
P = кQ-р-g • Н 10 _3 3600 кВт
I н му
^ -5
бу ерда: Q - насоснинг унумдорлиги м/с.
Н - насоснинг зурикмаси м
-5
К - захира коэффициенти - (Q < 160м /с булса К=1,2 ^ 1,3 ва Q ^ 160м3/с булса К=1,1 ^ 1,15 олинади).
-5
р - кон сувининг зичлиги кг/м
g - 9,81 м/сек2 - эркин тушиш тезланиши
Лн - насоснинг ф.и.к.
Лу - узатманинг ф.и.к.
Вентилятор юритгичларининг кувватлари.
P = K - Q - р 10_3
4^ 4^ кВт
/в !у
^ -5
бу ерда: Q - вентиляторнинг унумдорлиги м /сек P - вентиляторнинг босими Па
K - захира коэффициенти (К=1,05-1,1 ук чизикли вентиляторлар учун, К=1,1 ^ 1,15 марказдан кочма вентиляторлар учун)
/в - вентиляторнинг ф.и.к. ( /в = 0,4 ^ 0,7 марказдан кочма
вентиляторлар учун, /в = 0,5 ^ 0,85 ук чизикли вентиляторлар учун)

Лу - узатманинг ф.и.к.
Компрессорлар юритгичларининг кувватлари.
Q Аи + Аа
P =
кВт
60'Лк 'Лу 2

бу ерда: Q
Лк
Лу
А.., А


  • компрессорнинг унумдорлиги, м /мин.

  • компрессорнинг ф.и.к.

  • узатманинг ф.и.к. энг юкори хайдаш босимигача ва адиабатик

-5
сикишларга мувофик солиштирма иш кДж/м . Турли босимлар учун Au ва Аа микдорлари.
Хайдаш босими кПа 500 600 700 800 900 1000


кДж/м3

Аи
А

225
320

кДж/м3

158 175 191 204 216 200 230 256 280 300



Тасмали конвейерлар юритгичларининг кувватлари.

(cL ± H)

P =
KQ
кВт
367 Лу
бу ерда: Q - конвейернинг унумдорлиги m/c
L - конвейернинг узунлиги м
H - юкни кутариш (тушириш) баландлиги м K = 1,1 -1,25 - захира коэффициенти Лу = 0,7 ^ 0,8 - узатманинг ф.и.к.

Юкламалари узгарадиганларга купгина машина ва механизмларнинг юритмалари киради, масалан, казиб олиш комбайнлари, бургулаш курилмалари, узгарувчан юкли конвейерлар, электровозлар ва хоказо.

Бундай юритмалардаги юритгичларнинг кувватларини хисоблаш учун, уларнинг юкламалари диаграммалари яъни, P = f () M = f(() I = fit) n = f (t) - кувват, момент, ёки токларнинг ва тезликнинг вакт буйича узгариш графиклари келтирилган булиши керак (1-расм). Маълумки, юритгичларнинг

L^

Q, m/c

10

50

200

400 ва ундан ортик

10

2,00

0,92

0,50

0,37

50

0,66

0,35

0,22

0,18

200 ва ундан ортик

0,35

0,21

0,14

0,12



С -конвейернинг унумдорлигига ва узунлигига боглик булган
бундай диаграммалари, ишчи машина ва механизмларнинг бажарадиган технологик жараёнларига мувофик булган юкламалар диаграммаларига асосан курилади.
Берилган юкламалар диаграммасига асосан уртача кувват, ток ёки момент буйича, захира коэффициентини хисобга олиб, тахминий тарзда юритгичнинг русуми танланади.
X,__ =
t1 + t2 + ••• + ln
бу ерда: X1,X2 ,•••Xn —11,12^1п - вактлар давомидаги микдорлари.
XH > XwmКз - юкламалар (Р, М, I)
Кз = 1,1 —1,3 булади.
Юритгичнинг тугри танланганлиги бир неча усулларнинг бири билан текширилади.
Кувват йукотилишининг уртача киймати усули.
Бу усул кулланилганда, юкламалар диаграммаси асосида кувватлар йукотилиши графиги АР = f (t) тузилади (1-расм).
Хар бир tn - вакт давомидаги Pn кувват учун АРп - кувват йукотилиши куйидаги формула оркали топилади.
1 Лп
АР = P
пп
Лп
Лп -ф.и.к. кийматлари юриткичлар учун келтириладиган Лп = fп) графикларидан ёки куйидаги формула оркали аникланади:

Лп
Р
VH(a + x 2 )+ Рп
V = АРн
бу ерда: vh= - номинал юкламадаги узгарувчан кувват
СС +1
йукотилиши.
1 —Л
АРн = Рн н - кувват йукотилишининг номинал киймати.
Лн
Рнн - кувват ва ф.и.к. номинал кийматлари. с - кувват йукотилиши коэффициенти (мустакил кузгатишли узгармас ток юриткичлари учун а = 1 ^ 1,5 ; кетма-кет кузгатишли узгармас ток юриткичлари учун а = 0,5 — 0,9 ; асинхрон юриткичлар учун а = 0,4 ^ 1; синхрон юриткичлар
учун а = 1 ^ 2)
IP

  1. = -2L « рп - юкламалар нисбий киймати.

IH Рн
Кейин кувват йукотилишининг уртача киймати куйидаги ифода оркали топилади:

AP

кВт

Ap1t1 +Ap2t 2 + ... + APntn t1 + 12... + ^
Топилган киймат танланган юритгич куввати йукотилитттининг номинал кийматидан ошмаслиги керак, яъни APH > APypm
Акс холда бошка каттарок кувватли юритгич кабул килинади ва кайтадан хисоблашлар бажарилади.
Бу усулни барча юритгичлар учун кулласа булади, лекин етарли даражада мураккаб булгани учун юритгични кизиш буйича текшириш нисбатан аник бажарилиши лозим булган холларда кулланилади.
Одатда амалиётда анча кулай булган куйидаги эквивалент курсатгичлар усуллари кулланилади.
Эквивалент ток усули.
Бу усул кулланганда токнинг эквивалент микдори куйидаги формула оркали аникданади:
A
Топилган микдор, олдиндан танланган юритгичнинг номинал токи билан
таккосланади. Бунда 1H > 1э булиши лозим.
Акс холда бошка куввати катта юритгич танланиб, хисоблаш кайта бажарилади.
Эквивалент моментлар усули.
Бу усул кулланганда олдиндан тахминий тарзда юритгич танламаса хам булади. Моментнинг эквивалент киймати буйича юритгич танланади. Эквивалент момент куйидаги формула оркали аникданади:

Download 1,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish